Željo Ninčić: Saša Popović je nevolja estrade, prevario me je za novac!

Privatna arhiva

Željko Ninčić, autor predstave “Audicija”, tvrdi da ga je Saša Popović prevario za 5.000.000 evra. On otkriva da će bivšeg direktora “Granda” tužiti po drugi put jer ne odustaje od, kako kaže, onoga što njemu pripada.

– Za “Grand” sam snimao moju predstavu “Audicija”, koja je imala više od pola miliona gledalaca u dvoranama širom zemlje i regiona. Napravio sam im najmanje 200 minuta besplatnog programa u prajm-tajmu i 100 minuta nezakonitih repriza – kaže Ninčić i nastavlja: – U mojoj želji da u periodu posle bombardovanja razveselim svoj narod, ali i da više doprem do publike u inostranstvu, tražio sam televiziju koja je emitovala program preko satelita, a to je tada bio “Grand” na TV Pink. Na moj predlog, Popović je prihvatio moju koncepciju. To je bio kratak razgovor nas dvojice. Međutim, kada sam uvideo da nemam nikakve koristi od toga i da nisam dobio nijedan poziv iz inostranstva, što mi je i bio cilj, odlučio sam da prestanem sa tim. Popović je insistirao da nastavim, i pošto je u početku bio korektan, produžio sam snimanja narednih meseci. Svoju autorsku predstavu sam prilagodio tom TV ambijentu, plus sam smišljao posebne skečeve i improvizacije za “Grand”. Iako smo se dogovorili da moj deo emisije traje pet minuta, uvek je trajao najmanje 20.

Ninčić tvrdi da je Popović izbegavao da potpiše ugovor. – Ja sam mu više puta nudio da potpišemo ugovor, ali je on rekao da nema potrebe, jer nema nikakvog protoka novca. Sve to sam radio besplatno. Problem između nas je nastao kada je izdao video-kasetu bez mog znanja kao autora, on je tajno snimao neke delove predstave kada sam bio odsutan. To nije bio deo usmenog dogovora između nas. Osim toga, pet nedelja je prikazivao “Audiciju” bez moje dozvole, iako je prethodno od mene dobio opomenu da prestane sa tim. O to se oglušio, nastavio je da reklamira tu kasetu. Samo je vrednost reklame tada bila 25.000 maraka po jednoj emisiji – tvrdi on i dodaje: – Podneo sam tužbu protiv “Granda”, ali i TV Pink, kako bi izvršio što veći pritisak da se ta stvar reši i da prestane sa nezakonitim objavljivanjem mojih autorskih dela. On je prodavao kasetu sa mojom predstavom nekoliko godina, samo je u Bosni prodavano preko 1.000 primeraka dnevno, tako da je on za dva, tri meseca, dakle, na samom početku, zaradio sigurno milion maraka u kešu. Izjavio je da je prodao samo 1.600 kaseta, što je laž. Evo ga još jedan dokaz u prilog mojim tvrdnjama: nijedna kaseta koja je prodata u inostranstvu nije prikazana u papirima, to su ogromne pare. Na reklami je tačno pisalo gde se može naručiti na veliko za inostranstvo – ispričao je glumac.

Ninčić kaže da je Popović godinama tajio porez. – Njegova prevara se sastoji u sledećem: kad treba, on govori da je “Grand” najgledaniji, a kad treba da plati porez ili neki dug insistira na lošem poslovanju. Tako je od mojih najmanje 200.000 do 300.000 prodatih kaseta, predstavio da je prodao 1.000. I to nije jedino što je taj prevarant učinio – on je od mene preuzeo koncept i ideju, promenio ime i napravio “Kursadžije”, “Policijsku stanicu”. To je čista kopija mog projekta. On je time preoteo čitavu moju karijeru i uništio me, ja od tada nisam radio kod nas – ogorčen je on i dodaje da je Popović estradni kriminalac.

– Moja izgubljena dobit je pet miliona evra. Toliko mi on duguje kad se sve sabere, ja neću da stanem dok mi ne isplati do poslednjeg centa. Kao što imamo kriminalnu bandu Velje Nevolje, tako je Popović “Nevolja” naše estrade. On je običan drumski prevarant, koji je radio šta je hteo. On je svoja kriminalna dela sakrivao usmenim dogovorima. Kriminalac obični. Tu je i Brena odgovorna, oni su sarađivali. Mogla je i ona da me pozove da je htela i da sve rešimo, ali nije, pravi se luda, kao ona ništa ne zna. Saša Popović nikad ništa nije sam izmislio i napravio, uvek je krao tuđe ideje -završava Ninčić. Kontaktirali smo PR službu “Granda”, ali do zaključenja broja Popovićev komentar nismo dobili jer se on nalazi van zemlje.

Izgubio prvu tužbu Obnavljam proces, sad idem do kraja

Tada je došlo do tog kafkijanskog sudskog procesa, jer je sud uvažio njegove lažne izjave i njegovih svedoka, da smo se mi dogovorili. Mi se za izdavanje kasete i njegovo tajno snimanje nismo nikad dogovarali. Tražio sam meru privremene zabrane prodaje kasete, zabranu emitovanja emisije i izuzeće sudije. Ništa to nije bilo prihvaćeno, a sudije su se samo menjale i ignorisale u potpunosti sve zakonske postulate. Taj proces je trajao iscrpljujućih 16 godina. Na kraju, tužba namerno nije predata na vreme Ustavnom sudu, hteo sam do Strazbura da idem. Ja sam sada pronašao zakonske osnove da obnovim tu tužbu, sad ću ga i krivično goniti. Idem do kraja.