– Super je bilo pevati uz Georgieva u Areni, no iskren da budem, nisam ljubitelj tog prostora. Verovatno će zvučati kao stereotiop, ali meni je zaista isto da li pevam pred 500, 5.000 ili 50.000 ljudi. Nameračio sam da po objavljivanju novog CD-a zapevam na Tašmajdanu i nadam se da će do tada renoviranje tog prostora biti završeno – kaže Vasić, koji privodi kraju novi album, ali ga neće objaviti ove godine, jer smatram da treba malo sačekati, da ipak dođu nešto bolja vremena.
San o gitarijadi– Ja sam iz Zaječara, odrastao sam u gradu rokenrola i stalno sam maštao da nastupim na Zaječarskoj gitarijadi. Iz muzičke sam porodice, otac me je odmalena usmeravao, a deda mi je za peti rođendan kupio malu harmoniku s kojom sam maltretirao sve ukućane. Sve dok nisam pošao u nižu muzičku školu i naučio da sviram. Moj otac je muzičar, pevač, ali neafirmisan. Nije imao ambicije kao ja – kaže Vasić. |
Rado ste viđen gost među našim zemljacima u dijaspori, ali se time ne hvalite…?
– Najčešće radim u Beču i Švajcarskoj, pa onda i u Italiji. Idem u dijasporu onoliko koliko ima interesovanja za moju muziku. Prezadovoljan sam kako me publika prihvata, jer oni koji dođu na moje nastupe, znaju zašto su došli.
Vi ste pop pevač, ali odlično pevate i narodnjake?
– Znam brojne pesme narodne muzike i redovno neki hit zapevam na svom nastupu. Ove godine proslavljam 20 godina rada, i za to vreme prošao sam razne faze u karijeri. Pevao sam i na svadbama, pod šatorom, a iskusio sam vlaške svadbe oko Negotina, koje traju po tri dana.
Kako je pevati na svadbama?
– Naporno i zahtevno, jer ne može svaki muzičar to da izdrži. Svadbe zahtevaju specifičan način rada, veoma težak, širok repertoar, čelične živce, a uspeh je ako spavaš deset sati za tri dana. Ljudi koji organizuju veselja nemaju reprizu, pa žele sve i odmah da čuju. Samim tim pevači i muzičari imaju veliku odgovornost.
Večne melodije– Kada sam ozbiljnije počinjao da sviram, sa 14-15 godina, nisam mogao da shvatim muziku Dragana Stojnića, za koju je moj otac tvrdio da je super. Meni je tada bila dosadna. Ali, kada sam pre nekoliko godina dobio poziv da učestvujem na osmomartovskom koncertu u Domu sindikata u čast Dragana Stojnića, bio sam preposan. Vremenom sam shvatio lepotu njegovog pevanja i pesama. Zato razumem mlađe generacije kojima su određeni žanrovi danas nezanimljivi, ali vremenom će drugačije sve sagledavati. Svaka muzika ima svoje vreme, ali postoje kompozicije koje su opstaju, ostaju i postaju večne. |
Koje pesme naručujete u kafani?
– Veliki sam i ozbiljan obožavalac Miroslava Ilića, mnogo volim njegove pesme "Jesen sedamdeset i neke", "Polomiću čaše od kristala" i mnoge druge. Rado ih pevam, čak i pred Miroslavom s kojim sam imao zajedničke nastupe, pa smo se i družili. Nas dvojica smo, inače, rođeni na isti dan – 10. decembra, pa sam ga pitao kad namerava da prestane sa rođendanskim koncertima u Centru Sava kako bih ja mogao da preuzmem taj datum za svoje. Šalim se, neka on još dugo pravi koncerte tada na zadovoljstvo svih onih koji ga vole. Miroslav je super lik!
Imate li nameru i želju da snimite narodonjački album?
– Nisam o tome razmišljao, jer se savršeno dobro osećam kada pevam i stvaram u pop vodama. Ali reći ću iskreno, novi narodnjački trendovi mi se ne dopadaju. Podsećaju me na 90-te i turbo folk. Smatram da je aktuelan spoj narodnjaka i repera samo prolazan trend koji se sada sluša po klubovima i diskotekama, pa svi snimaju takve pesme, kako bi i zaradili. Meni ta muzika ne prija.
