Željko Joksimović maksimalno je posvećen radu i stvaranju dobrog programa za svoje tri televizije i u tome mu za sada odlično ide. Pored toga, predan je i pisanju muzike, posebno za film o Tomi Zdravkoviću koji se uveliko snima. U intervjuu za Kurir Joksimović priča o poslovnim uspesima i daljim planovima, a nezaobilazna tema bila je i otkaz njegove supruge Jovane Joksimović na televiziji Prva.
Prošlo je nekoliko meseci otkako su vaše televizije počele s radom. Jeste li zadovoljni, da li je sve onako kako ste očekivali?
– Zadovoljan sam zadovoljstvom gledalaca, koje pokazuju rejtinzi koje beležimo. Zadovoljan sam količinom truda i rada koji, svakodnevno, svi ljudi u tim televizijama ulažu. Zadovoljan sam time što rastemo, što volimo to što radimo, najviše što ne prestajemo da sanjamo o još boljem programu. Ništa ne može da uspe, ako ne počne kao san, a ove televizije jesu tako počele i tako i nastavljaju. A što je najvažnije, delimo tu našu emociju, maštu i snove, sa gledaocima. Dakle, zadovoljan sam.
Goca Tržan je odbijala sve ponude za učešće u rijalitima, kako ste je ubedili da snima svoj šou za vašu televiziju?
– Prvi rijaliti je napravljen u Americi 1971. godine, kao pokušaj da se kamerom uđe u svakodnevicu onih običnih ljudi. Nekih tri stotine sati snimana su, bez montiranja i scenarija, dešavanja u porodici Laud, i taj poduhvat je proglašen za najuzbudljiviji televizijski događaj posle živog prenosa sletanja na Mesec. Naravno, od tog trenutka postoje i kontroverze oko rijaliti programa, jer se porodica Laud, tokom snimanja, raspala. Osnovno pitanje koje je ostalo nerešeno u svemu tome jeste ono o odgovornosti same televizije. Na to pitanje same televizije moraju da daju odgovor time što će izabrati šta je svakodnevica koju prikazuju. Goca Tržan deli svoj život, svakodnevne probleme, nedoumice, razgovore, toplotu koja uz to ide, i deli ih sa svima, bez zla.
Muzička industrija je “na kolenima” korone. Šta mislite hoće li biti tektonskih promena u vašem primarnom poslu nakon krize?
– I danas, i juče, i, evo, svakog božjeg dana, neki ljudi se, i ovde, i u svetu, razbole od korone. Mnogi, na žalost, svakog dana, i ovde i u svetu, umiru zbog te bolesti. I svakog dana, širom planete, mnogi, zbog korone, ostanu bez posla. I svi mi zajedno živimo, čitavo čovečanstvo, svakog dana, ono najgore, živimo neizvesnost. Niko ne zna šta će da bude sutra, da li će biti zdrav, živ, da li će imati posao. Zbog toga sam, od samog početka pandemije, uglavnom izbegavao da govorim o problemima koje ima muzička industrija, i koji jesu ogromni, jer sam svestan i da za to ne postoji neki jasan krivac, osim pandemije, i da moja industrija nije ni počemu izuzeta od onoga što je snašlo, ali bukvalno sve ljude.
Kako napreduje pisanje muzike za film o Tomi Zdravkoviću?
– Velik i divan posao, nemoguće ga je raditi bez apsolutne posvećenosti. Sve drugo bila bi izdaja osnovne ideje, a ona je da se predstavi neko ko je imao dušu, u ona vremena, kada se to, duša, još računalo u kvalitet. To vreme, ti ljudi, ta zemlja jeste nešto što smo izgubili, ali, istovremeno, i nešto što ponovo moramo da pronađemo, u sebi. Tu mogućnost da nam ponovo, od politike, ratova, mržnje, bude važnije da volimo, da tugujemo ne zbog izgubljenih bitaka, nego zbog izgubljenih ljubavi, da se radujemo, jedni drugima, kako bi ponovo mogli da budemo ljudi, kao što je čovek bio Toma. Sve to mora da postoji i u muzici koju stvaramo za film.
Dosta se pisalo o prekidanju saradnje vaše supruge Jovane sa Prva Tv, postoje priče će ona biti pojačanje na vašoj televiiziji. Da li je to istina?
– Dosta se pisalo, a Jovana je pri tom imala samo jednu sveobuhvatnu pisanu izjavu, na koju ne bih mogao ništa da dodam.
Koji je poslednji savet koji ste dali Jovani što se tiče posla?
– Da savetujem Jovanu oko posla koji zna, ubeđen sam, najbolje u ovoj zemlji, nikada nisam ni probao. I nisam joj savetnik, muž sam joj. Što znači da sam tu za nju, šta god da odluči, baš kao što je i ona uvek tu za mene. Podrška i ljubav su često važnije od saveta i trudim se da se držim toga.
Šta je vama lično korona donela a šta oduzela?
– Sve i ništa. Sve kada je reč o onom spoljašnjem, ništa kada je reč o onom unutrašnjem. Verujem u tezu jednog mog prijatelja po kojoj je sva sloboda u nama, bez obzira na okolnosti, okruženje, pandemiju. I trudim se da živim tako. Sa ljudima koje volim, sa muzikom koju stvaram, sa prijateljima koji mi znače. I to je ono na šta mogu da utičem i što ne može, osim fizički, niko da mi uzme. Sve ostalo, kako da vam kažem, verujem u Boga. To je sve.
