“Želite probleme, dobićete ih!”

Ako u Evropskoj Uniji žele probleme zbog sankcija protiv Minska, oni će ih i dobiti, rekao je predsednik Belorusije Aleksandra Lukašenko.

– Jednostavno ću reći da biste me razumeli: ako Evropljani žele probleme kod kuće zbog ovih sankcija (protiv Belorusije), oni će ih i dobiti. Više ništa neću reći. Vreme će pokazati. Samo vas jedno molim: dajte mi informacije o najkrupnijim evropskim projektima kod nas i preduzećima koje su otvorene na teritoriji Belorusije. Da vidimo njihov rad. Glavno je da ništa ne ostane bez odgovora – izjavio je Lukašenko tokom razgovora sa premijerom Romanom Golovčenkom.

Kako je naglasio šef države, on uvek postavlja pitanje, kome su potrebne ove sankcije i zašto?

– Slušajte, mi štitimo svoju državu. Mi, ceo narod, želimo da živimo u svojoj zemlji. Mi je branimo. I nas, onda, za to sankcijama udaraju po glavi? Zato treba odgovarati – rekao je predsednik.

Premijer je, nakon sastanka sa Lukašenko, izjavio da će odluke o novim kontrasankcijama biti donete u zavisnosti od situacije. On je ponovio da su sankcije protiv Minska u suprotnosti sa normama međunarodnog prava.

– Na žalost, opšta devalvacija međunarodnog pravnog sistema dovodi do toga da se sankcije koriste kao instrument pritiska na neugodne države, kao pravilo, sa ciljem pogoršanja ekonomske situacije u državi – naglasio je Golovčenko.

Podsetimo, predsednički izbori u Belorusiji održani su 9. avgusta. Centralna izborna komisija saopštila je da je na izborima pobedio Aleksandar Lukašenko. Beloruska opozicija ne priznaje te rezultate i smatra da je pobednica Svetlana Tihanovska. Ni Brisel ne smatra Lukašenka za legitimnog predsednika. Od 9. avgusta u Belorusiji traju protesti protiv izbornih rezultata.

Nakon toga su zapadne zemlje, a posebno članice Evropske unije, uvele sankcije protiv niza beloruskih zvaničnika, koje su optužili za nasilje nad demonstrantima i falsifikovanje rezultata predsedničkih izbora. Evropska unija je tri puta objavljivala sankcione spiskove za Belorusiju: 2. oktobra, 6. novembra i 17. decembra prošle godine. Oni uključuje 88 fizičkih lica i sedam organizacija. Predsednik Aleksandar Lukašenko dodat je na „crnu listu“ u drugom paketu.