Takuma Asano, prvi Japanac koji je obukao crno-beli dres u istoriji FK Partizan debitovao je na utakmici 3.kola kvalifikacija za Ligu Evrope protiv ekipe Malatije postigavši gol u 89. minutu igre.
Posle ovacija navijača Partizana koji su dobili novog ljubimca među igračima,kao i velikog interesovanja medija za Asana, dvadesetčetvorogodišnjak rođen u mestu Mie u Japanu govori za Partizanov sajt o Beogradu, porodici, fudbalu, željama, večitom derbiju, tradiciji…
Pre desetak dana si došao u Beograd, koliko si imao prilike da obiđeš grad?
– Da, imao sam priliku da nekoliko puta prošetam gradom, obalama reka i veoma mi se dopada atmosfera. Naročito zato što postoje građevine, zgrade koje reflektuju neku ovdašnju istoriju, a takvih građevina u Japanu nema i zbog toga mi se dopada ono što sam za sada video. Beograd je za mene jedan poseban grad, deluje prijatno, ima puno kafića, restorana, ljudi sede opušteni i to mi se dopada. Međutim, ja ne izlazim mnogo, tako da mislim da ću najveći deo vremena provoditi kod kuće.
Koliko si znao o Beogradu i Partizanu pre dolaska u klub?
– Iskreno, nisam znao ništa ni o Partizanu, Srbiji i fudbalu ovde, ali smatram da je to jedno izuzetno iskustvo za mene, život u jednoj nepoznatoj zemlji, nepoznatom gradu, da vidim kako ovde funkcioniše fudbal, Partizan kao tim.
– Dragan Stojkovića Piksi je veoma poznat u Japanu i mi smo ga svi gledali. Kada sam ja bio dete on je još bio igrač. Nakon toga on je postao trener, tako da, zapravo, Piksi je jedino što sam znao u Srbiji do sada. Jedna od mojih želja, odnosno zadataka je da se za Partizan i Srbiju više pročuje u Japanu jer kao što znate, do sada to baš i nije slučaj. Slažem se moj angažman ovde može da bude povezan sa mojim angažmanom u reprezentaciji Japana, vrlo sam svestan da su te dve stvari povezane tako da i u tom smislu želim dam svoj maksimum i u Partizanu i u reprezentaciji.
“Vatreno” krštenje u Humskoj Asano je imao u debiju protiv Malatije…
– Budući da sam imao prilike da gledam snimke, bilo je u skladu sa mojim očekivanjima. Delovalo je vrlo uzavrelo i strastveno.
Publika te je sjajno prihvatila, skandirali su i tvoje ime kada si ušao u igru i pri svakom kontaktu sa loptom?!
– Ovde sam od samog dolaska zaista lepo prihvaćen, mediji su bili zainteresovani, u mnogim vestima sam se već pojavio pre nego što sam zaigrao na terenu, pa mislim da su ljudi na taj način mogli da čuju za mene. Samim tim, mislim da je to doprinelo mojoj popularnosti i takođe, želeo sam da igram tako da opravdam tu popularnost i očekivanja koja sam stekao među svima vama i navijačima ovde i trudio sam se da tako i bude. Naravno, veoma mi je drago što sam uspeo u tome.
Znamo da te zovu jaguar, videli smo da si se pre ulaska na teren molio, da li imaš još neki standardni ritual ili amajliju?
– Od detinjstva imam običaj da se molim, a od kada sam postao profesionalni fudbaler molim se pred svaku utakmicu da dam što više golova. A što se tiče amajlije, mi u Japanu imamo jedno, da kažem, mesto u kući, svetilište, koje je posvećeno preminulom dušama, tako da sam poneo sa sobom par stvarčica sa tog svetilišta.
-Što se tiče nadimka jaguar, to je bilo ubrzo nakon što sam postao profesionalni igrač, imao sam 18 ili 19 godina, taj nadimak su mi dali mediji. Rekli su da je moj stil igre, da tako kažem, nalik jaguaru i onda je jedan od navijača Hirošime tokom jednog meča pokazao transparent na kom je pisalo „Asano jaguar“, a ja sam nakon toga posle svakog gola koji sam postigao, takoreći zauzimao „pozu jaguara“, to se postepeno ustalilo i od tada imam taj nadimak.
Kolliko ti znači što si već u prvoj utakmici za Partizan postigao gol?
– Kao što sam rekao, ovde su me svi veoma lepo dočekali i već na početku sam shvatio da se od mene puno očekuje, osećao sam odgovornost da tako i igram u ovom meču i sa te strane mi je drago što sam uspeo da postignem gol. Hteo sam još više da doprinesem meču i trudiću se da nastavim tako da igram.
Koji ti je cilj u Partizanu, šta bi voleo da postigneš?
– Ima mnogo ciljeva koje bih želeo da ostvarim, ali osnovni razlog zbog kog sam došao u Partizan je da postignem što više golova i da doprinesem raznim pobedama, uključujući i evropska i sva ostala takmičenja koja ćemo imati zajedno, pre svega želim da dam svoj doprinos tome.
Često me pitaju i koliko golova želim da postignem? To nisam odredio jer želim da uvek pomerim granice .Dakle, ako postignem 20, želja mi je da uvek stremim ka nekoj većoj cifri. Koliko god golova budem davao, trudiću se da opet radim na nekom svom poboljšanju. Budući da su me to mnogi pitali ja sam isto počeo da razmišljam o tome, tako da s obzirom da do sada nisam postigao dvocifren broj golova kao igrač, želeo bih da to bude barem 10 pa onda 20, 30, 40 itd.
Da li si čuo za večiti derbi?
– Da, čuo sam pre nego što sam došao i onda sam i sam gledao snimke nekih utakmica i bio sam zaista iznenađen koliko može da bude uzavrela ta atmosfera na derbijima, da čak bude i bukvalno „plamena“ Što se mene tiče, želeo bih da što pre doprinesem nekoj od pobeda Partizana u derbiju!
Šta očekuješ u Turskoj, biće teška revanš utakmica bez obzira na pobedu od 3:1 u Beogradu?
– Da, ništa još nije gotovo,svestan sam da će to biti izuzetno težak meč, ali mislim da možemo da pobedimo, naročito zbog toga što imamo podršku i očekivanja navijača. Mislim da je jedini način da pobedimo.
