Posle govora ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog koji je direktno prenošen na velikom ekranu u plenarnoj sali Bundestaga, nemački poslanici su mu aplaudirali, a onda odmah prešli na goruće domaće teme koje su hitno unete u dnevni red zasedanja. Izostale su reči podrške Ukrajini i njenom lideru, pa čak i višeminutno ćutanje koje bi pokazalo da su bili potreseni ovim svedočenjem sa kriznog žarišta. Nemački mediji su gotovo jednoglasno osudili ovakav postupak državnog vrha i poslanika ocenjujući to prećutkivanje kao “sramnu tragediju” i “nehuman odnos”.
Sednica je nastavljena, a na dnevnom redu su bile dve teške krize: ona sa novim žestokim talasom korone i ona o prihvatu ukrajinskih izbeglica.
Dnevni bilten o pandemiji je poražavajući jer se ponovo obaraju crni rekordi. Vladajuća koalicija je prethodno pokušala da na sastanku kancelara Olafa Šolca sa pokrajinskim premijerima utanači usaglašeni odgovor države na ovu pošast, ali je ishod bio praznjikav, bez konkretnih odluka koje bi uticale na smirivanje krize. Ostalo je nedorečeno koja će pravila važiti ubuduće jer po ranijoj odluci 19. marta prestaju ograničenja. Masovni dolazak izbeglica iz Ukrajine okupirao je pažnju parlamentaraca i izvršne vlasti jer se i tu naslućuju problemi. Lokalna štampa u Berlinu (koji je inače poslednja stanica svih vozova sa putnicima iz Ukrajine) prenela je stavove tamošnje vlasti o izostanku bezbednosne provere tog talasa pridošlica. Nema prave evidencije, uzimanja otisaka prstiju i provere podataka koje oni daju (ime i prezime, datum rođenja) preko upoređivanja sa bankom podataka. Registracija ratnih izbeglica je – dobrovoljna. Njihova prijava centrima za prihvat služi za kasnije dobijanje pomoći od strane domaćina.
Vrše se samo tzv. štih probe. Berlin je najavio da će bivši aerodrom Tegel sada poslužiti kao punkt na kojem će na stotinak njegovih šaltera biti započet posao oko registracije izbeglica.
Velikodušni domaćini
Begunci iz Ukrajine biće u povoljnijem položaju od onih koji su 2015. godine hrlili sa Bliskog istoka, kao i onih koji su devedesetih godina stizali sa Balkana. Imaće osiguran boravak na godinu dana sa mogućim produženjem do tri godine, pravo na brzo zapošljavanje, zdravstvenu zaštitu, kurseve integracije i mogućnost da sami izaberu gde žele da žive.
