Srpska teniserka Aleksandra Krunić kroz priču za “Iza reketa” (Behind The Racquet) se osvrnula na svoju karijeru, ali i na svoje planove, želje, ciljeve.
Ona je trenutno 57. igračica na WTA listi.
Priznaje da se u profesionalnom tenisu, u kojem dominiraju novac i agenti, ne oseća baš najbolje.
– Kao dete navikla sam da pobeđujem mnogo više nego da gubim. Svi oko mene smatrali su pobedu ’normalnom’, nešto što čak i ne bi proslavljali. To se menja kada krenete da prolazite kroz ’starosne’ kategorije i treba vam vremena da se naviknete na taj nivo tenisa. Mnogo sam se borila i trebalo mi je malo vremena da se probijem u prvih 100. Moja karijera je imala uspone i padove, ali na sreću, poslednjih nekoliko godina sam neprekidno između 50. i 100. mesta. Nakon što sam stigla do WTA nivoa, nekako sam izgubila cilj. Kada su se uključili novac, agenti i sve ostalo, izgubila sam fokus – napisala je na početku Krunićeva.
Sebi je postavljala mnoga pitanja.
– Celu 2019. godinu sam sebi postavljala pitanje ‘Da li želim ja ovo? Da li je to moj san ili svih oko mene? Da li mi je u redu Top 50 ili osećam potrebu da učinim nešto više za svoje trenere, porodicu, koji misle da to nije dovoljno? Koji su moji snovi, želje, potrebe i ciljevi? Kako želim da igram tenis i kako da uživam u sebi’?.
Kaže da bi profesionalci trebalo malo manje ozbiljno da shvataju tenis.
– Razumem da smo svi protivnici na terenu, ali van njega ima toliko prostora da jedni drugima pomažemo, budemo empatični, međutim, to se ne događa. Većina nas ima timove oko sebe, ali to su ljudi koje plaćamo i koji na kraju dana imaju svoj interes za to. Mi kao igrači imamo slične probleme i borbe i da smo svi malo opušteniji, da malo manje ozbiljno shvatamo tenis, bilo bi dobro za sve.
Krunićeva zaključuje da joj je najvažnije to kakva je ona osoba.
– Želela sam da se oslobodim svih sr*nja koja su bila uključena u moju karijeru i naučila sam da priznajem sve pozitivne stvari o sebi, koje me niko nije naučio. Učim da pronađem mesto u tenisu sa svojim ambicijama i očekivanjima, a da na to niko ne utiče. Zbog toga sam osetila potrebu da se vratim nazad i počnem da otklanjam ’smeće’. Ovo je moj krajnji cilj: Sudim po tome ko sam kao osoba, a ne po pobedama u mečevima. Da pronađem ko sam zapravo na ovom putu i da mi bude ’okej’ sa bilo kojim odgovorom do koga dođem.
