Zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu i direktor Klinike za anesteziologiju Radmilo Janković rekao je da je bilo teško, ali “uspeli smo, odbranili smo čast i dostojanstvo profesije”.
– Lekari i medicinske sestre i ostalo osoblje je dovelo do toga da možemo biti ponosni na ono što smo uradili, koliko god je na momente situacija bila teška, na samom početku je bilo najteže, zdravstveni sistem je bio na velikom ispitu, uspeli smo da pružimo zdravstvenu negu svim ljudima koji su bili zaraženi i koji su zahtevali prijem u bolnice – rekao je Janković.
Prema njegovim rečima, na momente je zdravstveni sistem bio opterećen, pretila je mogućnost da se raspadne, bilo je 11.000, 12.000 hospitalizovanih – ali su fleksibilnost, kolegijalnost, empatija prema ljudima koji su patili doveli do toga da se svi održe zajedno.
– U ime svih zdravstvenih radnika mogu da kažem da sam ponosan na ono što smo uradili, prethodne dve godine su bile teške, more ljudske patnje, veliki broj smrtnih slučajeva, gotovo da ne postoji neko od nas ko u svom okruženju ili porodici nije imao nekog ko je bio teško bolestan ili preminuo – kaže Janković.
– Sigurno ćemo do kraja meseca imati 16.000 direktnih smrtnih ishoda kao posledica Covida-19, ko zna koliko njih će patiti i narednih meseci imati dramatične zdravstvene posledice koje će ugrožavati njihovo zdravstveno stanje – ističe Janković.
Dr Janković podvlači da se ipak vidi svetlo na kraju tunela. Dalje ukazuje da je bilo dramatičnih tenutaka.
– U martu i aprilu pre dve godine isključio sam zvonjavu telefona – prvih nedelja sam bio koordinator čitavog kovid sistema u Nišu, a zatim na jugu Srbije – dane i nedelje provodio u bolnici, bio član raznih viber grupa, koje su prenosile informacije, tražio se krevet viška, aparati za neinvazivnu ventilaciju. Niš je bio heroj bolnica, KC Niš je primio ubedljivo najveći broj pacijenata, čitav zdravstveni sistem na jugu je izdržao, uz teške emocije, zdravstveni radnici nisu rekli – ne možemo više – rekao je profesor Janković.
Kaže da je situacija na jugu bolja.
– Moja predviđanja su bila da ćemo u martu gotovo u potpunosti završiti sa pandemijom i sa značajnim opterećenjem bolnica makar na jugu, od sinoć su izveštaji takvi da je u bolnici u Kruševu 93 pacijenta, u KC Niš je ispod 100 hospitalizovanih – rekao je Janković.
Poslednji talas je specifičan, malo je pravih kovid pacijenta, koji dolaze zbog simptomatologije koja je inače bila vezana za te pacijente, to su kompleksni hirurški slučajevi koji su uzgred zaraženi kovidom i zahtevaju kompleksno lečenje i oni su tretnutno u kovid bolnicama, napominje Janković.
Janković kaže da je realna situacija da je omikron promenio prirodu kovida 19, kao bolesti i donekle medicinsku doktrinu, na zapadu se menjaju protivepidemijske mere.
Veliki broj ljudi, za razliku od pre dve godine, ima svoj imuni sistem koji je izložio virusu ili kroz vakcinaciju ili kroz direktan dodir.
– Mislim da je u Srbiji više od polovine stanovništva imalo kovid 19, da je bilo zaraženo pogotovu u januaru i februaru taj broj je bio potcenjen, imali smo veliki broj mlađih pacijenta koji se nisu testirali, veliki pritisak na kovid ambulante, dnevno i po 40.000 testova – kaže Janković.
Omikron je udario svom snagom i žestinom na najstariju populaciju, uglavnom nevakcinisanu, uglavnom onu koja ima teške propratne bolesti.
Većina takvih pacijenata je u jedinicama intezivne nege.
Janković kaže da imamo razloga za optimizam, ovo je završna faza svetske pandemije, na globalnom nivou imamo relativno zadovoljavajući opseg vakcinacije.
– Mislim da će se mere smanjivati i da virus neće praviti problem, svi respiratorni virusi su podložni mutacijama, delta je bila najopasnija, bilo je dosta mladih koji su u tom talasu preminuli. Naredne mutacije neće biti toliko dramatične – kaže on.
Prema njegovim rečima, ne može se destiti mutacija da imamo jako zarazan soj i jako patogen soj.
Smatra da je omikron promenio koncept sagledavanja kovida, mere se nisu poštovale onoliko koliko je situacija diktirala, one će se smanjivati u svom intezitetu.
– Hvala na strpljenju, zdravstveni radnici su bili pod velikim pritiskom, nekada je nedostatak informacija dovodio do toga da je bila opravdanja ljutnja i frustracije, koje su se ispoljavanje preko leđa zdravstvenih radnika koji to nisu zaslužili. Čitav zdravstveni sistem, lekari i osoblje, je na neki način igrao ulogu neke srpske armije na nekom novom Kolubarskom frontu, dao je sve od sebe da olakša ljudima koliko je bilo moguće – bolji dani idu svakako – zaključio je Janković.
