Legenda pop muzike Zdravko Čolić jedini je izvođač koji je uspeo da rasproda pet beogradskih Arena i zakaže šestu. Čim je prvi put javno zapevao bilo je jasno, sa njim će to trajati dugo, jer sa njim je prava stvar.
Već u drugoj polovini 70-ih godina postao je jedna od najvećih zvezda domaće scene, a u isto vreme za njim je počela i histerija lepšeg pola.
Na svojstven način obeležio je živote generacija decenijama unazad. Rođen je 30. maja 1951. u Sarajevu, kao prvo dete Stane, koja je bila domaćica i Vlade, policijskog oficira. U želji da im dete bude zdravo dali su mu ime Zdravko. Otac mu je rođen u Vlahovićima, iznad Ljubinja, a majka mu je iz Trebinja. Ima i četiri godine mlađeg brata Dragana. Odrastao je na Grbavici, pokraj Skenderije i Miljacke. U to vreme živele su i po dve porodice u istom stanu, pa su Čolići, koji su stigli iz Hercegovine stan delili sa porodicom Samardžić. Domaćini su imali radio, što je privuklo malog Zdravka.
Njegovi prvi susreti sa muzikom dopirali su iz sobe drugarice Samardžić (tada je bilo nedopustivo nekog oslovljavati gospođom) i on je tražio da ga pusti unutra, da sluša! Kao mali igrao se sa decom u zapuštenim dvorištima, okruženim ratnim ruševinama i dotrajalom sinagogom. Atletika je njegova najveća ljubav, a sportsku karijeru je rano prekinuo zbog gitare. Kako je sam priznao, tih dana je bio malo i prepotentan jer je na treninzima glumio zvezdu.
– Kad je počelo učenje gitare, jednom prilikom u atletskom klubu malo sam izigravao zvezdu. Onda je došlo do jednog sukoba sa mojim trenerom Zoranom Divčićem, koji je tada bio jedan sjajan strateg u AK Sarajevo. Nažalost sam tada otišao iz atletike.
Bio je i golman FK Želje pa je po okončanju atletske karijere ostao još malo u fudbalu dok se skroz nije usredsredio na muzičku karijeru. Bio je talentovan za recitovanje i glumu, bio je primljen u Pionirsko pozorište, gde se pokazao odličan u predstavama. Prvi put je imao ozbiljan nastup 29. novembra 1967. godine na takmičenju pevača amatera u Bijeloj, u Boki Kotorskoj. Otpevao je veliki hit grupe Bitlsi “Lejdi Madona” i osvojio je nagradu publike, kao i prvi pevački honorar. Potrošio ga je tako što je sa drugom otišao u Dubrovnik na ručak, a zatim vozom u Sarajevo gde je častio društvo.
Posle svih grupa i uspešnih saradnji sa najboljim bendovima, Zdravko dobija ponudu da vežba sa Indeksima i nastupa sa njima. Čola je završio Ekonomski fakultet. U prvom delu karijere bio je član grupa Mladi i lijepi, Ambasadori, Novi ambasadori, i Korni grupe. Njegova zvanična karijera ja započela 1972. godine kada je snimao prvu ploču i veliki hit “Sinoć nisi bila tu”. Ređaju se festivali, hitovi “Gori vatra”, “Zvao sam je Emili”, “April u Beogradu”, nastup na Evroviziji. Tiraži njegovih albuma prelazili su 700.000 primeraka, a snimao ih je i u Londonu, zahvaljujući Jugotonu.
Prvi je pevač kome je dodeljena dijamantska ploča te kuće. Na jugoslovenskoj turneji 1978. godine sa Čolićem već nastupaju čuvene Lokice, pa nije ni čudo što se ti spektakli nazivaju Putujući zemljotres. Koncerti su bili rasprodati, a na beogradskoj “Marakani” okupilo se neverovatnih 70.000 ljudi. Od samog početka karijere važio je za finog momka, a epitet zavodnika pratio ga je kako se pojavio na muzičkoj sceni. Ulaz u njegovu zgradu služio je devojkama za ispisivanje ljubavnih poruka.
Čolini su svaki čas morali da ga kreče, kao i da zaključavaju ulaz. Za mnoge devojke ni to nije bila prepreka. One su čak upadale u stan i sedele s mama Stanom čekajući da se Čola vrati. A bilo je i onih koje su dolazile u venčanicama. Početkom rata u bivšoj Jugoslaviji, Zdravko se preselio u Beograd. Svojom dugogodišnjom devojkom Aleksandrom, profesorom geografije, oženio se 1. maja 2001. godine.
Sa njom ima i dve ćerke Unu Zvezdanu i Laru. Uspeo je Čola da sačuva privatni život od očiju javnosti, vodeći miran i povučen porodični život, lišen bilo kakvih skandala. Insistiranje na jednostavnosti i odbijanje da se menja i da se ponaša u skladu sa očekivanim od velike zvezde, napravili su od njega legendu!
