Hrana koju jedete, doba dana u kom jedete i količine koje unosite mogu da utiču na vaš šećer u krvi. Važno je pripaziti na njegove vrednosti jer ako su povišene, može doći do hiperglikemije koja za sobom povlači niz ozbiljnih hroničnih stanja, poput bolesti srca, oštećenja bubrega i oštećenja nerava.
Iako genetika može da ima veliki uticaj na šećer u krvi, izbor hrane takođe može da utiče u velikoj meri. Srećom, postoje mnoge navike koje mogu da pomognu u održavanju šećera u krvi u granicama normale, ali najbolja prehrambena navika za snižavanje šećera u krvi je smanjenje unosa rafinisanog šećera iz hrane i pića.
Znamo da konzumiranje manje slatkiša za neke može da bude težak zadatak, ali vredi probati sa unošenjem malih promena, za početak, koje dovode do velikog napretka i dobrobiti za celokupno zdravlje u kasnijem periodu.
Govorimo o dodatom šećeru, ali ne i o svim izvorima šećera
Važno je razlikovati vrste šećera koje se obično nalaze u hrani i piću. Dodati šećer, vrsta koja najgore deluje na nivo šećera u krvi i pojavu brojnih zdravstvenih problema, upravo je jedan od glavnih sastojaka sokova, gotovih kofeinskih napitaka, slatkiša, peciva, žitarica i brojnih prerađenih namirnica. Ovaj oblik šećera nema nutritivnu vrednost osim što nas puni kalorijama.
Drugi oblici šećera, poput onog koji se prirodno nalazi u voću, ne izazivaju isti efekat na šećer u krvi kao dodati šećer i dolaze zajedno s mnogim vitaminima i mineralima u hrani u kojoj se nalazi. Zbog toga unos voća uopšteno ne mora da bude praćen u velikoj meri kada je u pitanju upravljanje šećerom u krvi.
Kako smanjiti unos dodatog šećera?
Smanjenje unosa šećera možda deluje teško, ali ohrabrujte se mišlju da vas svako smanjenje potrošnje šećera može približiti cilju poboljšanja nivoa šećera u krvi. Važno je da unesete promene koje su održive.
Prehrambene navike za poboljšanje regulacije šećera u krvi
Osim što jedete manje količine dodatog šećera svaki dan, postoje i druge prehrambene navike koje mogu da naprave razliku.
Vežbajte nekoliko puta nedeljno kako biste poboljšali otpornost na insulin i povećali potrošnju ugljenih hidrata.
Jedite više vlaknaste hrane koja će usporiti oslobađanje šećera u krvotok i povećati osećaj sitosti.
Uparite proteine i masti zajedno sa izvorima ugljenih hidrata kako biste poboljšali sitost i postigli ujednačenije nivoe šećera u krvi. Na primer, umesto konzumiranja pahuljica s mlekom, kombinujte ih sa jogurtom i orašastim plodovima.
Održavajte dobru kontrolu porcija što će rezultirati i konzumiranjem malih količina slatkiša i zadržavanje kontrole nad ukupnim dodatim šećerima koje ste uneli, prenosi Index.hr.
