Još kao dete Željko Joksimović (42) je maštao da postane muzičar, pa se izbor njegovog životnog zanimanja nikada nije dovodilo u pitanje. Ali, bez obzira na nesporan talenat nije bilo lako izboriti se za svoje mesto na muzičkom nebu.
– Najteži mi je bio dolazak iz rodnog Valjeva u Beograd jer je to za mene bio šok. Ništa nije bilo onako kako sam zamišljao, osim moje želje da uspem. U pojedinim trenucima bilo je najlakše odustati i vratiti se kući, ali sam uz puno muke i truda uspeo da savladam prepreke – kaže Željko Joksimović, prisećajući se početka svoje karijere.
Ovaj svestrani muzičar prve pevačke korake napravio je krajem ’90-ih godine na festivalu Pesma Mediterana u Budvi, gde je s numerom "Sirena" osvojio nagradu za najbolju interpretaciju.
– Ova pobeda mi je mnogo značila i otvorila mi je inostrana vrata jer sam sledeće godine sa "Sirenom" nastupao u Belorusiji gde sam osvojio nagradu. Iako sam i pre toga imao uspehe na Beogradskom proleću kao kompozitor, pobeda u Budvi mi je bila prekretnica. Pesma je postala hit i začudila me je brzina kojom je ona, ali i ostale moje pesme stigle do slušalaca. Sledeća prekretnica bilo je učešće na "Beoviziji" kada sam s pesmom "Lane moje" pobedio i kao predstavnik Srbije i Crne Gore na Evrosongu otputovao u Turskoj. To je bilo zahvaljujući mojoj mami. Ona je godinama bila uporna u želji da me vidi na Evrosongu, pa sam na kraju popustio i rešio da okušam sreću. Ispostavilo se da je mama bila u pravu.
