Predsednik Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku regovao je na pismo nemačkog kancelara Olafa Šolca, francuskog predsednika Emanuela Makrona i italijanske premijerke Đorđe Meloni upućeno kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, i istakao da je Kosovo, zahvaljujući aktuelnoj vladi doživelo “spektakularan” neuspeh, međunarodnu sramotu i istorijsku štetu.
Abdidžiku je ukazao da je Kosovo osramoćeno na međunarodnom planu neadekvatnom i nekredibilnom diplomatijom, ukazujući da su vanredni parlamentarni izbori neophodni.
– Pošto su pogrešili adresu primalaca pisma, pošto su na kraju promenili celu strategiju dijaloga, poništili su sve pozicije i time na vreme izgubili sve argumente nečinjenja, nakon što su diplomatiju smatrali kafanom militanata u kojoj se prodaju njihovi populistički trikovi, Kosovo je ostalo izgubljeno, osramoćena i ponovo teško uslovljeno – konstatovao je on.
Abidžiku je izrazio žaljenje što su, zahvaljujući Kurtiju, tri ključna saveznika Kosova sada promenila svoj stav.
Smatra da Kurti nije shvatio značaj koordinacije sa partnerima, kao i da ne treba da koristi spoljnu politiku zarad ličnih, stranačkih i političkih interesa.
– Pismo tri saveznika naše nezavisnosti i državnog puta ne razotkriva samo populističkog premijera koji manipuliše nacionalnim osećanjima na štetu državnih interesa. Kosovo razotkriva kao državu koja ne ume da bude ozbiljna u međunarodnoj areni. Kosovski partneri nisu partijski militanti, jer kada ih premijer poseti, on im daje pregled bankrotirane države kao uspeh vlade. Međunarodni subjektivitet Kosova nije izborna platforma na kojoj se glasa. Populisti ne mogu da shvate ovu težinu predstavljanja. Zato sramote, uništavaju i štete. Pretvaramo se u sumornu zemlju bez perspektive – upozorio je predsednik DSK.
Ne boli Ljumira što su Srbi na Kosovu i Metohiji ugroženi prebijanjem, upucavanjem, otimanjem imovine, uskraćivanjem primanja, zastrašivanjem, krađama itd, njega boli što je tzv Kosovo izgubilo saveznike. Nema tzv Kosovo saveznike – postoji jedino NATO koji je okupirao srpsku teritoriju i kome treba poslušnost albanskih vođa da prikriju agresiju 1999 godine na Srbiju i da licemerno stvaraju iluziju nekakve multietičnosti i demokratije na okupiranoj teritoriji, kako bi pokazali da su bili u pravu. Zabluda je Albanaca ako misle da imaju saveznike – ne, oni imaju samo okupatore koji ostvaruju sopstvene interese – a to sigurno nije blagostanje naroda koji žive na Kosovu i Metohiji.