Zbog igara opusteo grad

0

Ovih dana navršava se 35 godina od učešća ekipe Zrenjanina u finalu jednog od najpopularnijih i najgledanijih evrovizijskih takmičenja svih vremena-Igrama bez granica.

Najbolja ekipa Telekoma
 

U francuskom gradu Bordou, 19. septembra 1979. godine, Zrenjaninci su osvojili drugo mesto i u svoj grad doneli Srebrnu antenu Evrovizije, priznanje kojim su tada nagrađivane najuspešnije ekipe.
Za učešće Zrenjanina u ovoj manifestaciji, i uopšte za Igre bez granica, u tadašnjoj Jugoslaviji vladalo je nezapamćeno interesovanje. Bilo je to nešto više i značajnije od igara, za koje su se naši odabrani takmičari, poznati zrenjaninski sportisti, pripremali nekoliko meseci s velikim entuzijazmom, na improvizovanom poligonu na gradskom bazenu. Ekipu je predvodio kapiten Vojislav Tabački, nekada rvački reprezentativac, a u sastavu su bili rukometaši, plivači, džudisti, košarkašice…

Ivana Runji, bivša rukometna reprezentativka

Igre su bile i zabavne i zahtevne, u posebnom ambijentu i s kostimiranim takmičarima, a sve je bilo podređeno televizijskom doživljaju za desetine miliona gledalaca širom kontinenta. Koliko je interesovanje vladalo u Zrenjaninu za ovaj nastup govori podatak da su u gradskim prodavnicama rasprodati gotovo svi kolor-televizori koji su se tada tek pojavili. Suvišno je i govoriti da je u vreme emitovanja emisije grad potpuno opusteo i da se bukvalno ceo Zrenjanin smestio pred male ekrane.
Na kraju, osvrćući se na to daleko bezbrižnije i vreme u kom se lagodnije živelo, nemoguće je govoriti o Igrama bez granica a ne pomenuti još jedan njihov zaštitni znak – čuveni sudijski par Gvido Pankaldi – Đenaro Olivijeri, simpatične Italijane iz Švajcarske koji su delili pravdu na Igrama tokom pune dve decenije.
Upravo u čast i slavu tih srećnih i bezbrižnih dana, u gradu na Begeju su na otvorenom gradskom bazenu održane Igre bez granica kao "replika" nekadašnjeg velikog televizijskog šoua. Sve je sada bilo mnogo skromnije, ali s puno smeha, radosti i prisećanja na vreme koje je davno prohujalo… Neki novi klinci, sportisti takmičili su se u raznim disciplinama i dobro osmišljenim igrama, ali se pre svega družili i razvijali sportski duh, koji je godinama krasio Igre bez granica.

 

Kašike
Igre bez granica su veliki televizijski spektakl evropskih nacionalnih radio-televizijskih kuća tokom kasnih sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, na kojima su osim predstavnika tadašnje Jugoslavije, učestvovali i predstavnici drugih evropskih zemalja (Italija, Francuska, Španija, Portugal, Nemačka).
Takmičari su morali proći nekoliko krugova takmičenja, koje je uključivalo igre na vodi i na pesku, kao i veliki niz narodnih igara, kao što su potezanje konopa ili penjanje uz klizavi zid, a organizatori su često bili i dosta maštoviti u smišljanju igara. Tako se jednom prilikom učesnici trebali da ogromnim kašikama vade krupne kestene iz divovske posude sa šlagom.

 

Jugoslavija bila domaćin 1990.
U Igrama bez granica obično je učestvovalo šest nacionalnih ekipa, koje su se susretali na borilištima u manjim gradovima Evrope i Mediterana, uglavnom obučeni u šarene kostime i sa mnogo dobre volje, truda i raspoloženja.
Jugoslavija je učestvovala od 1978. do 1982. godine i tokom 1990. godine. Jugoslavija je 1990. godine bila i domaćin takmičenja koje se održalo u Vrnjačkoj Banji, a voditeljka je bila Dubravka Marković.

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here