Ovih dana navršava se 35 godina od učešća ekipe Zrenjanina u finalu jednog od najpopularnijih i najgledanijih evrovizijskih takmičenja svih vremena-Igrama bez granica.
U francuskom gradu Bordou, 19. septembra 1979. godine, Zrenjaninci su osvojili drugo mesto i u svoj grad doneli Srebrnu antenu Evrovizije, priznanje kojim su tada nagrađivane najuspešnije ekipe.
Za učešće Zrenjanina u ovoj manifestaciji, i uopšte za Igre bez granica, u tadašnjoj Jugoslaviji vladalo je nezapamćeno interesovanje. Bilo je to nešto više i značajnije od igara, za koje su se naši odabrani takmičari, poznati zrenjaninski sportisti, pripremali nekoliko meseci s velikim entuzijazmom, na improvizovanom poligonu na gradskom bazenu. Ekipu je predvodio kapiten Vojislav Tabački, nekada rvački reprezentativac, a u sastavu su bili rukometaši, plivači, džudisti, košarkašice…
Igre su bile i zabavne i zahtevne, u posebnom ambijentu i s kostimiranim takmičarima, a sve je bilo podređeno televizijskom doživljaju za desetine miliona gledalaca širom kontinenta. Koliko je interesovanje vladalo u Zrenjaninu za ovaj nastup govori podatak da su u gradskim prodavnicama rasprodati gotovo svi kolor-televizori koji su se tada tek pojavili. Suvišno je i govoriti da je u vreme emitovanja emisije grad potpuno opusteo i da se bukvalno ceo Zrenjanin smestio pred male ekrane.
Na kraju, osvrćući se na to daleko bezbrižnije i vreme u kom se lagodnije živelo, nemoguće je govoriti o Igrama bez granica a ne pomenuti još jedan njihov zaštitni znak – čuveni sudijski par Gvido Pankaldi – Đenaro Olivijeri, simpatične Italijane iz Švajcarske koji su delili pravdu na Igrama tokom pune dve decenije.
Upravo u čast i slavu tih srećnih i bezbrižnih dana, u gradu na Begeju su na otvorenom gradskom bazenu održane Igre bez granica kao "replika" nekadašnjeg velikog televizijskog šoua. Sve je sada bilo mnogo skromnije, ali s puno smeha, radosti i prisećanja na vreme koje je davno prohujalo… Neki novi klinci, sportisti takmičili su se u raznim disciplinama i dobro osmišljenim igrama, ali se pre svega družili i razvijali sportski duh, koji je godinama krasio Igre bez granica.
Kašike
Jugoslavija bila domaćin 1990. |