U to vreme u skoro svakom gradu bivše Jugoslavije postojao je klub koji je okupljao mlade esperantiste koji su se družili i govorili ovim jezikom koji je stvorio Poljak Lazar Ludvig Zamenhof.
Lak za učenje-Epseranto je najlakši jezik za učenje, ima kao i srpski fonetsko pismo i toliko je pojednostavljen da se njegova gramatika može naučiti za dva školska časa – objašnjava Radoš. |
-Tada sam živeo u Jagodini i kao učenik osnovne škole izučavali smo esperanto fakultativno, taj predmet se ocenjivao ali nije uticao na opšti uspeh učenika, počinje priču o ovom jeziku Radoš.
Radoš je zavoleo novi jezik i i bio prvi učenik iz Jagodine kome je škola i opština platila troškove da ide u inostranstvo na Kongres mladih esperantista u Bugarskoj.
-U školskom domu u jednoj sobi spavalo je nas 12 mladih iz isto toliko zemalja. Na stolu je bila lubenica, koja se na esperantu -kaže akvamelono a pored nje tanjirići i noževi. Isekao sam lubenicu na 12 delova i podelio drugovima a u sobi smo pričali isključivo na esperantu. Bilo je to nezaboravno druženje – seća se Radoš.
PozdravBoraveći u Višegradu, jer sad živi u Beogradu, Nenada Radoša je u biblioteci sreo njegov učenik Brane koji ga je pozdravio na esperanto jeziku. |
Ovaj profesor esperanta se seća još da je Klub esperantista iz Višegrada, u gradu na Drini, 1977. godine organizovao prvomajske susrete poznavalaca ovog jezika.
-Za ovu priliku smeštaj je bio obezbeđen u učionicama srednje škole, gde su učesnici susreta spavali na dušecima koje je pozajmio Vojni odsek a Prvi maj smo proslavili urankom u Višegradskoj banji – priča Radoš.
U autobiografskom romanu "Viktor", koji je nedavno izašao iz štampe, Radoš je opisao zanimljiv događaj sa druženja esperantista na kongresu u Bugarskoj.
-Tada sam se sprijateljio sa jednim Bugarinom koji se posle 40 godina susreo sa esperantistima u Litvaniji i raspitivao se za mene saznavši usput moju adresu. I onda me posle četiri decenije pozvao na Kongres esperantista u bugarski grad Galabou. Bilo je to pre pet godina – priča profesor u penziji Nenad Radoš.
Radoš žali što esperanto nije uspeo da bude svetski jezik jer je ugrozio engleski iako njegov cilj nije bio da se guše drugi jezici već da postoji i jedan univerzalni.
Radoš je niz godina bio profesor esperanta jezika Poljaka Zamenhofa, lekara po profesiji i lingviste koji ga je stvorio koristeći reči više jezika.
-Zamenhof je govorio da je očni lekar ali smatra da će ljudima najviše otvoriti oči ako govore jednim jezikom – kaže Radoš.
