Ožiljci rata u Bosni i Hercegovini su zaceljeni, ali je zemlja u agoniji i etničkoj tenziji jer država nije uspela da iskorači u promenama koje bi je učinile održivom, smatraju analitičari Međunarodne krizne grupe.
Protesti u februaru koji su doveli do pada kantonskih vlada nesumnjivo su pokazali duboko narodno nezadovoljstvo onima koji ga vode i hitnost neophodnih reformi. Međutim, nedostatak vizije kod BiH lidera oba entiteta i neefikasne institucije pokazuju da se nešto duboko i hitno mora promeniti u toj maloj evropskoj državi.
U izveštaju pod nazivom "Budućnost Bosne" Međunarodna krizna grupa pravi jedan iskorak koji je dosad bio sasvim stran kako zapadnim diplomatama, tako i raznim nevladinim organizacijama i institutima koji su se decenijama bavili pitanjem bosanske krize. U prvom redu, reč je o ukidanju Kancelarije Visokog predstavnika Valentina Incka.
"Evropska unija i šira međunarodna zajednica bi trebalo da podrže Bosnu bez intervencionizma na visokom nivou. Stoga bi Ujedinjene nacije trebalo da raspuste Kancelariju Visokog predstavnika i raspuste Savet za implementaciju mira. Paralelno bi Evropska unija trebalo da afirmiše evropsku budućnost zemlje i prihvati aplikaciju za članstvo kao prvi korak na tom putu", navodi se u izveštaju MKG.
Razume se, ukidanje Kancelarije Visokog predstavnika (OHR) podrazumeva i da bi BiH morala da dobije državno vođstvo koje je sposobno da upravlja zemljom u punom kapacitetu i u interesu sva tri konstitutivna naroda. Uvažavajući etničke razlike, MKG ocenjuje da je "kolektivno rukovodstvo bolje od individualnog", kao i da predstavnici tog tela moraju biti birani direktno. U tom paketu, smatra MKG, trebalo bi ukinuti i etničke kvote u državi i uvažiti volju građana regiona, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Podsetimo, Ustav Bosne i Hercegovine je zapravo definisan Aneksom 4 Dejtonskog mirovnog sporazuma kojim su predviđena dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda – Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Ovaj Ustav je, prema analizi MKG, mešavina etničkog i građanskog principa i "pogodan je zloupotrebama koje vode u paralizu političkih i administrativnih institucija".
Marko Prelec, projektni direktor MKG za Balkan, smatra da je Bosna razapeta između zastarelog etničkog modela državnog ustrojstva i građanskog modela koji se veoma lako zloupotrebljava.
– Zato je potrebno da se pronađe novi pristup koji bi to objedinio u federalnoj državi. Da bi preživela kao jedinstvena država, Bosna mora biti postavljena na nove temelje. Možda je za takav dogovor potrebno i više godina, ali traganje za rešenjem mora da počne – naglašava Prelec.
Hju Poup iz Međunarodne krizne grupe smatra da je Dejtonski sporazum refleksija prošlosti, ali ne i put u budućnost.
– On zemlju zadržava u razdoru i zarobljenu u zadacima koje nameće međunarodna zajednica. Vreme je da Bosna počne da se tretira normalno, bez širokog mešanja Visokog predstavnika – ističe Poup.
Na kakav će odjek ova inicijativa naići u BiH ostaje da se vidi. Dosad su različiti pojedinci, diplomate i organizacije, kao i predstavnici država, imali raznolike pokušaje da se od BiH napravi funkcionalna država. Nijedan od njih nije bio uspešan, pre svega zbog krize unutrašnjeg legitimiteta države. Prosto gledano, bar polovina građana BiH tu državu ne smatra svojom.
|
Kraj za kantone
Februarska opomena |
