Jovica je u Despotovcu završio za elektromehaničara, ali je na vreme shvatio da u Srbiji nema perspektive. Zbog toga je po završetku školovanja sa majkom Milicom i ocem Miroslavom Milanovićem otišao u Stokholm. U Švedskoj radi za veliku francusku firmu Reksel, koja se bavi međugradskom optičkom instalacijom s komunikacijom i prodaje elektromaterijal. Njegova supruga Sanja radi kao medicinska sestra.
– Volim svoju zemlju, ali je mnogo bolje u Švedskoj. Nisam se pokajao što sam otišao. Mada, nikada se ne zna. Možda će nekada i u Srbiji biti dobro. Za sada Švedska ima mnogo uređeniji sistem, zarada je mnogo bolja, jedino što nam se kulture razlikuju. Oni pripadaju germanskoj, a mi slovenskoj kulturi – navodi Jovica i dodaje da ne planiraju da se vraćaju u Srbiju jer deca tamo pohađaju školu i bave se sportom.
Iako je u Švedskoj već 17 godina, njegova supruga Sanja, rodom iz Čačka, voli da bude u Srbiji sa svojom porodicom jer je ponekad neopisivo vuče nostalgija i želja da vidi rođake i prijatelje.
– S jedne strane smo ekonomski obezbeđeni, ali smo s druge propustili mnoge divne događaje. Najteže mi je što Božić i Novu godinu slavimo van naše zemlje i bez familije. Našu decu učimo srpskoj tradiciji i jeziku, da bi poznavali svoje korene – priča Sanja ne krijući suze.
Stare igreNikola, koji svira harmoniku, kaže da mu se sviđa i u Švedskoj i u Srbiji, ali na različite načine. U Švedskoj ima svoj život i drugare, a u Srbiji familiju. |
