Zbog čega je ishod izbora ključan za nastavak dijaloga Beograda i Prištine?

Tanjug

Svetske agencije izveštavaju danas o vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji, uz ocene da je njihov ishod ključan za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Britanska agencija Rojters prenosi da ankete javnog mnjenja ukazuju na nezadovoljstvo dosadašnjom politikom Haradinajeve koalicione vlade.

Agencija podseća da su pregovori sa Beogradom zaustavljeni pre godinu dana, kada je odlazecća vlada Ramuša Haradinaja uvela 100 odsto tarife na robu proizvedenu u Srbiji.

Rojters citira Artona Demhasaja, iz istraživačckog centra Kohu u Prištini, koji smatra da će prvi zadatak nove vlade biti ponovno pokretanje pregovora sa Beogradom.

“Sledeća vlada biće vlada dijaloga, a tek kada se dijalog završi, moraćemo da se pozabavimo stvarnim pitanjima kao što su korupcija, obrazovanje i ekonomija”, rekao je Demhasaj za Rojters.

Američki AP ocenjuje da ključne teme ovih izbora uključuju obnavljanje dijaloga sa Beogradom, ali i borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i smanjenje visoke nezaposlenosti koja iznosi više od 25 odsto.

Agencija podseća da su izbori, inače četvrti od samoproglašene nezavisnosti 2008. godine, raspisani pošto je premijer Ramuš Haradinaj podneo ostavku u julu kada je pozvan da se pojavi pred sudom za ratne zločine.

AP ocenjuje da najverovatnije nijedna politička stranka neće dobiti većinu, a već se pokazalo da je teško formirati koalicionu vladu.

I italijanska agencija Ansa navodi da se ishod izbora smatra ključnim za nastavak dijaloga Prištine i Beograda.

Kako navodi Ansa, posle izbora postoji nada da će nova vlada u Prištini ukinuti takse koje su prethodno uvedene na robu iz Srbije, a što je dovelo do prekida dijaloga.

Ankete daju prednost opozicionim strankama, pri čemu najviše šanse ima Demokratski savez Kosova, a potom i nacionalistički pokret Samoopredeljenje, dodaje agencija.

Ansa navodi i da srpsku zajednicu predstavljaju četiri partije, od kojih je glavna Srpska lista.

Dodaje se i da 100 mesta pripada političkim predstavnicima albanske većine, dok preostalih 20 idu manjinama, od kojih deset pripadaju najvažnijoj, srpskoj manjini.

Juronjuz izveštava da su teme koje dominiraju izborima na Kosovu raširena korupcija, nezaposlenost i pogoršani odnosi sa Beogradom.

Izbori su raspisani nakon što je Ramuš Haradinaj podneo ostavku na položaj premijera pošto ga je Haški tribunal za ratne zločine pozvao na saslušanje u svojstvu osumnjičenog, podseća Juronjuz.