Kad govori o zavičaju ne propušta da sa ponosom pomene Dragu Mašin koja je tamo rođena, ali ni junake Takovskog ustanka i tu bi mogla da se završi priča o rodnom kraju, jer mnogo lepih uspomena iz Lunjevice Radoš danas nema.
”Ja sam dete iz siromašne porodice, rano sam ostao bez roditelja i morao sam da se borim za goli život. Uspeo sam da završim tokarski, kasnije bravarski i varilački zanat i u potrazi za boljim životom stigao sam do Nemačke 1969”.
”Putovao sam mnogo i obišao skoro celu Evropu. U rodnom selu sam 1973. napravio kuću, koja je godinama bila prazna a poslednjih godina u njoj živi jedna izbeglička porodica iz Knina. Bilo mi je važno da se ljudi smeste pod krov i da čuvaju to što sam imao” – priča Radoš Nestorović.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 07.11.)
