Ovo leto će imati posebno mesto u sećanju oko 190 đaka iz dijaspore, koliko ih je učestvovalo u programu Leto u zavičaju, koji je prvi put organizovalo Ministarstvo prosvete Srbije u julu, avgustu i septembru. Učenici dopunske nastave na srpskom jeziku iz Nemačke, Švajcarske, Francuske, Italije, Slovenije i Grčke boravili su u tri grupe u rodnom selu Vuka Stefanovića Karadžića, reformatora srpskog pisma i imali priliku da Srbiju, zemlju u kojoj su rođeni njihovi roditelji, ili oni sami, upoznaju na jedan drugi način i zavole je još više.
Poslednjeg dana boravka treće grupe po decu su došli roditelji da ih vrate kući, a učenici su pripremili priredbu na kojoj su predstavili šta su naučili u Tršiću tokom boravka u Naučno-obrazovno kulturnom centru (NOKC) “Vuk Karadžić”, otvorenom pre pet godina. Deca iz ove grupe su, kao i ona iz prethodne dve, posetila Vukovu spomen-kuću, Banju Koviljaču, manastir Tronošu i etno-selo Sunčana reka i uživala u tim lepim, a tako različitim mestima smeštenim na malom prostoru u lozničkom kraju. Bez obzira na uzrast i zemlju iz koje su došla, sva deca imaju isti komentar – bilo im je divno i volela bi ponovo da dođu u Tršić u školu srpskog jezika Leto u zavičaju. Ceo koncept onoga što deca rade osmislila je dr Marina Janjić, profesorka na Filološkom fakultetu u Nišu, koja je metodičar srpskog jezika, a njena uža specijalnost je nastava srpskog jezika kao zavičajnog. Prema oceni nastavnika koji su radili sa decom, to je učinila na pravi način.
Nacionalni identitet
Tatjana Popović, koordinaror dopunske nastave u pokrajinama Baden-Virtemberg i Bavarska i nastavnik dopunske nastave u Štutgartu, prvi put je ovde i kaže da je reč o “sjajnom projektu” koji je Ministarstvo prosvete Srbije besplatno organizovalo i obezbedilo učenicima dopunske nastave na srpskom jeziku u inostranstvu.
– Kako je istakla profesorka Janjić, cilj je razvijanje nacionalnog identiteta kod dece, rodoljublja i ponosa koji deca treba da razviju kod sebe, nose to ceo život i prenose svojim naslednicima. Bitno je da ceo tim koji je uključen u ovaj projekat, na čelu sa profesorkom Janjić, radi to s puno entuzijazma, kao i nastavnice iz svih krajeva sveta gde nas ima, koje ovoj našoj dečici predajemo u rasejanju. Samo kao tim možemo da postignemo nešto što je veliko, a to je očuvanje nacionalnog identiteta kod svakog deteta i svih nas. Da znaju ko su, šta su i odakle su, to je najvažnije. Svi smo ovde na istom zadatku, a ovde je osam nastavnica. Sve smo istog mišljenja da je ovo sjajan projekat i presrećne smo što smo ovde – kazala je Popovićeva za “Vesti”.
Deca su različitog uzrasta, ali su im utisci gotovo identični, a želja ista – da ponovo dođu u Tršić. Petnaestogodišnji Dane Lonco je došao iz Nirnberga. Rođen je u Subotici, a od pre nekoliko godina živi u Nemačkoj.
– U Srbiju dolazim kada u nemačkoj školi imam raspust, a idem u Suboticu i Bajmok gde imam kuću. Ovde mi je bilo sve super. Najviše su mi se dopale dramska i likovna sekcija. Bio sam u svakoj, pa sam izabrao dramsku i glumim u završnoj priredbi. Majka mi je iz Hrvatske, tata iz Bosne, a ja iz Srbije. Bio sam u Tršiću sa tatom na jednom raspustu, tada sam posetio Vukovu kuću i slikao sam se tamo tako da mi je ovo lepo mesto bilo poznato. Sadašnji dolazak je vredeo, naučio sam mnogo o srpskom jeziku i Vuku Karadžiću. Voleo bih da dođem i naredne godine jer mi se dopalo – kaže on.
Svi ljubazni
Nina Petrović ima 11 godina, rođena je u Beogradu, ali se posle sedmog rođendana preselila u Erlangen, nemački grad blizu Nirnberga, a sada je prvi put posetila Tršić.
– Sve mi se super sviđa. Išli smo u Banju Koviljaču, Sunčanu reku, gde je jedno magare htelo da mi pojede kesu, posetili smo Tronošu i Vukovu kuću. Videli smo i naučili mnogo interesantnih stvari. Najviše mi se dopalo što je ovo organizovano da deca ne zaborave srpsku kulturu i svidele su mi se svakodnevne aktivnosti. Imali smo ispunjen svaki dan, učili smo na zabavan način i značilo mi je da se družim s drugom decom. Neko ne zna baš dobro srpski, ali se snalazimo i mnogi su popravili govor tokom boravka u Tršiću. Ima nekih boljih stvari ovde, a nekih u Nemačkoj. Ovde je bolje što su skoro svi ljudi ljubazni, kažu nam pile, srećo, iako nas vide prvi put. U Nemačkoj ima više zabavnih aktivnosti i njihova igrališta su bezbednija – kazala je Nina.
Prema svemu što kažu, pre svega deca, Leto u zavičaju bilo je pun pogodak, a Tršić je dobio bitnu ulogu među mladima u dijaspori. Tri grupe su odavde odnele pregršt divnih uspomena, a sigurno će o boravku u Vukovom selu pričati svojim vršnjacima pa nije nemoguće da NOKC narednog leta, ili već ove zime, bude tesan za sve one koji bi da dođu u najpoznatije srpsko selo, smešteno kraj rečice Žeravije i na poseban način upoznaju svoju domovinu – Srbiju.
Srbija misli na rasejanje
– Atmosfera je radna, ne radi se samo o boravku u ovako prelepom zdanju u Tršiću već se ovde vredno uči, a akcenat je na srpskom jeziku. Tu su i radionice, dramska, muzička, likovna i folklorna, a deca se prema svojim sklonostima opredeljuju za neku od njih. Svi znamo da je učenje dug proces i da na tom putu treba zajedno da radimo. Kad smo jedinstveni, kao što je Srbija pokazala, kad svi idemo ka istom cilju, rezultati će biti vidljivi. Hvala Ministarstvu prosvete što ulaže u obrazovanje naše dece u inostranstvu, što ne zaboravlja našu decu u dijaspori. Ovo se pokazalo kao stvarno dobro i ovo je već veliki korak za sve nas koji smo u rasejanju, za decu i njihove roditelje koji su presrećni što ovako nešto postoji i što država nije zaboravila na njih – navodi Tatjana Popović.
Lepa avantura
Iz Trsta je u Vukov zavičaj stigao Marko Marković koji će “uskoro imati četrnaest godina”, za koga je ovo bila baš lepa “avantura”.
– Osim što smo radili i učili, ovde smo imali vremena da se družimo, bavimo sportom. Rođen sam u Trstu, a moji roditelji su iz Srbije. Naučio sam srpski kao maternji jezik, a onda polako i italijanski koji mi super ide. Tamo idem u srpsku školu već šest-sedam godina. Super pričam srpski, a znam da pišem i ćirilicu. U Tršiću nisam nikad bio, a na raspuste dolazim kod babe i dede u Trebinje i Vrbas gde mi je živela druga baka. Možda bih se jednog dana vratio u Srbiju, kada mi dosadi da budem u Italiji – kaže on.
Redovan program
Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, posetio je decu iz rasejanja u Tršiću, poslednjeg dana njihovog boravka i prisustvovao priredbi koju su priredila.
– Ministarstvo je prvi put ove godine organizovalo ovakvu letnju školu za učenike iz dijaspore jer smatramo da je važno da što bolje upoznaju svoj jezik, kulturu i tradiciju. Verujem da ste uživali u boravku u Tršiću i Naučno-obrazovnom kulturnom centru i da ste imali priliku da se družite i mnogo toga lepog i korisnog naučite – kazao je ministar.
On je rekao i da je u planu da se ovakve radionice uvrste u redovan program NOKC kako bi što veći broj učenika iz dijaspore imao mogućnost da u Tršiću unapredi poznavanje srpskog jezika i kulture.
– U Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine kao poseban cilj postavljeno je unapređenje odnosa prema srpskom jeziku i književnosti, kao osnovama nacionalnog i kulturnog identiteta i unapređivanje školovanja na srpskom jeziku u dijaspori – podsetio je Ružić.
I roditelji bi da uče
– Ima primera roditelja koji nisu iz Srbije, ali imaju želju da nauče naš jezik jer su njihova deca u srpskim dopunskim školama. Satisfakcija nam je i kad vidimo da ljudi u dijaspori žele da uče naš jezik, da našoj deci kad dođu kod baka, deka i ostale rodbine ne treba prevodilac, već da mogu da se sporazumevaju sami, da nauče nešto o Srbiji iz koje su ako ne ona, onda njihovi roditelji potekli i da budu ponosni na ono što imaju ovde – kaže Sanja Dulać iz sektora za predškolsko i osnovno obrazovanje Ministarstva prosvete.
