A, šta to piše Duško iz Njujorka? Piše da je dugo godina bio funkcioner u Ujedinjenim nacijama (!), zna tamošnje prilike i pravila, pa bi da kaže koju, i o nedavnom boravku našeg Predsednika u zgradi na Ist Riveru, a povodom zasedanja Generalne skupštine UN.
Gospodin Duško je, sve mi se čini, nekakva prgava priroda – smeta mu što je Tomislav Nikolić, bio odseo u superluksuznom hotelu, Star Vud, na Lenkzington Aveniji, u kome je, pored Predsednika, sitničari dalje Duško, odselo "još pedeset članova delegacije" uveličani za predsednikovu, suprugu, Dragicu". Soba u hotelu – sitničari dalje Duško – košta između 600 i 800 dolara za noć, a apartman našeg Predsednika košta "i nekoliko hiljada" (proverio Duško). Tu mu, pak, nešto posebno smeta, spominje tu još nekakvo kresanje plata i penzija u Srbiji, nekakve poplave, sirotinju raju, przničari svašta još…
Malo, Dušku i to, pa ga još nervira što je, među tih pedeset duša, sa sve predsednikovom suprugom, bila i snaja Nikolića. I to mu čangrzljivom, nešto nije baš po volji. Dok su boravile u Njujorku, Prva Dama i Prva Snajka su – ogovara ih Dušan – "išle u kupovinu (u srpskom prevodu – šoping), u ekskluzivnu njujoršku radnju, Viktoria Sikrets, gde se (podcrtava Duško) prodaje eksluzivni donji veš"!
Pa šta? Zaboga, Dušane, pa neće valjda Prva Dama i Prva Snajka da u Njujorku predstavljaju "Evropsku Srbiju" u flanelskom vešu sa beogradskog buvljaka?
Radio Duško u UN, ali se, vidi se, ne razume u visoku politiku i ženske gaće, pa mu takvom neobaveštenom i čangrzljivom smeta još što je naša posebna delegacija, sa šefom diplomatije, Ivicom Dačićem na čelu, odsela – i ona – u luksuznom hotelu, Kembrli, u Medison Aveniji, a u(takođe) "punom borbenom sastavu" – komada dvadeset.
Ni ovde Dušan ne objašnjava šta tu ima sporno izuzev, valjda, onog kresanja penzija u Srbiji, onih poplava i drugih srpskih sitnica i marginalija. Naivno misli naš zemljak u Njujorku, da bi se oni u Obrenovcu nešto ovajdili, ako bi se Predsednik i njegov šef diplomatije, iz čiste demagogije, stisli, usred Njujorka, u jednom krevetu.
Tek ne znam šta je, prostodušni Duško hteo da kaže kada je "Politici" cinkario i Tomu i Ivicu. Evo ovako: "Radi opsluživanja sedamdesetočlane (70) delegacije Republike Srbije (pedeset Tominih i dvadeset Ivičinih) bili su angažovani – Generalni konzulat u Njujorku, generalni konzulati iz Čikaga i Kanade, ambasada RS u Vašingtonu… A za sve to trebalo je obezbediti automobile, vozače, prevodioce, pratioce na šetnjama i kupovini, plaćanje računa"…
Sve to smeta čangrzljivom Dušku i još mu i to malo nego bi da pruži oduška levoj nozi na koju je ustao: "Pre neki dan, istim povodom (Generalna skupština) u Njujorku je boravio ministar spoljnih poslova Ruske Federaciuje, gospodin Sergej Lavrov. Sa njim je došlo još samo sedam (7) saradinika"; hoće da kaže Duško – deset puta manje nego Srba.
Idi, bre, Dušane. Sitničariš, ciketaniš; ne razumeš se u visoku diplomatiju, globalnu politiku; ne poznaješ svetska kretanja i geopolitiku, nemaš vizije. Rusi su došli sa sedmoricom, jer nemaju, sirotani para, pritisle ih sankcije naših EU prijatelja. I šta ti to znači i za čiju službu radiš kada pitaš: "Koliko je stotina hiljada evra koštala ova ekskurzija od 70 pratilaca naših lidera i koliko je tu otišlo plata, penzija, a koliko pomoći žrtvama poplava; da li ti vaši i naši lideri imaju obraza; znaju li da stanu"?
Zaveži, Dušane!
