Na nedeljni skup mnogi četnički borci sa Dinare nisu mogli doći, jer su zbog narušenog zdravlja na lečenju. Goste su pozdravili Ratko Rašula, predsednik Organizacionog odbora i predsednik Spomen doma "Draža Mihailović" u Vajnoni i Petar Preočanin, član Organizacionog odbora. Rodoljubive pesme govorio je pesnik Damjan Dako Gligić.
– Proslava Dinarske četničke divizije vraća nas u naše srpske krajeve, naše lepo dalmatinsko Kosovo, kada smo kao mladići i devojke odlazili na sabore kod naših crkava, slaveći crkvene slave, igrajući narodna kola i zagledali devojke – rekao je u svojoj pozdravnoj besedi Petar Manojlović Dinarac, potpredsednik Pokreta srpskih četnika Ravne gore za Kanadu. Onda je došao nesrećni rat i nama nije bilo druge nego otići u četnike i stati u odbranu vere i nacije i svojih vekovnih ognjišta.
Danas smo održali parastos i pomolili se Bogu za spas duša naših slavnih četničkih boraca, naše braće i sestara, koji su poginuli u ratu ili preminuli posle rata. Odasmo im poštu i zahvalnost za sve što su učinili za spas vere, otadžbine i nacije.
Odanost srpskoj crkvi– Našem dragom vojvodi Momčilu Đujiću izražavam posebno divljenje za njegovu hrabrost, neustrašivost i herojstvo – naglasio je Petar Manojlovih Dinarac. – Imali smo tu sreću da dugo poživi među nama. Odužili smo mu se za njegovu plemenitost i dobrotu, tako što smo brinuli o njemu, što smo ga poštovali, gotovo obožavali i trudili se da mu ispunimo svaku želju. A najveća njegova želja bila je da ostanemo čvrsti u svojoj veri i odani Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Mi smo to sa zadovoljstvom ispunjavali i on je sigurno bio srećan zbog toga. Neka je večan pomen Momčilu Đujiću i svim palim i preminulim borcima Dinarske četničke divizije. Žive molim da nastave ovu tradiciju i da, kada nas više ne bude ovde, naša deca vrše parastose i sećaju se nas koji smo sve učinili da bi oni živeli u slobodi i blagostanju. |
U emigraciju otišlo 10.000 četnika
– Posle ustanka na Dinari 27. jula 1941. godine na saboru u zaseoku Zakošani, u Crnim potocima, u jesen 1941. osnovana je Dinarska četnička divizija, tamo gde se spajaju Lika, Bosna i Dalmacija, podsetio je na ratne dane Petar Manojlović Dinarac. Za komandanta Dinarske divizije jednoglasno je izabran Momčilo Đujić, tadašnji sveštenik u Strmici.
Vojvoda Momčilo je , uz pomoć Brane Bogunovića i ostalih narodnih prvaka, organizovao i formirao čete, bataljone i brigade u sastavu Dinarske divizije, a njen štab je smestio u visokim stenama Dinare, u Potočilu. Brojno stanje divizije iznosio je 15.200 naoružanih boraca i 47.000 nenaoružanih, organizovanih za borbu na Tromeđi.
Dinarska četnička divizija, pod komandom Momčila Đujića, prošla je kroz rat nepobeđena i po naređenju đenerala Draže Mihailovića, preko Slovenije uhvatila vezu sa američko – britanskim armijama i izbila, na kraju rata, u svom punom vojničkom sastavu, u emigraciju sa 10 hiljada srpskih boraca. Oni su naselili slobodne zemlje sveta i organizovali Pokret srpskih četnika Ravne gore.
