Zavera istoričara u Engleskoj

0
Boginja navodila na bludničenje: Najlepša (Botičelijeva) Venera svih vremena

Nemoguće je utvrditi kada se prostitucija pojavila u ljudskom društvu, i zašto, ali razni izvori ukazuju da je postojala još u najdrevnijim vremenima. Literatura o prostituciji je relativno bogata, pretežno memoarska i biografska, ali su samo književna dela iz vekova pre i posle Hrista faktički jedini verodostojni istorijski izvori koliko je prodajna ljubav bila raširena i kako se na nju gledalo u pojedinim zemljama u vremenu kada su živeli autori tih spisa.
Uistinu, iako je u svim društvima ostavljala duboke tragove u običajima i moralu, zvanične istorije je takoreći prećutkuju toliko da to liči na zaveru istoričara. U Britaniji, na primer, prostitucija je u 18. i 19. veku dostigla neuporedive razmere, ali je "Socijalna istorija Engleske" gotovo sasvim prešla preko toga, kao da nije predstavljala nikakav socijalni problem tokom toliko dugog vremena.

Kao dužnost prema Afroditi
Prostitucija se uglavnom povezuje sa urbanizovanim životom, ali njeni koreni, u stvari, duboko zadiru u religiozno tle, daleko pre jevrejsko-hrišćanske kulture. U raznim delovima sveta – u mediteranskim zemljama, Maloj Aziji, zapadnoj Africi i južnoj Indiji – u ne tako dalekoj prošlosti postojale su društvene zajednice u kojima je prostitucija bila neodvojivi deo verskog kulta, što se ogledalo u širokom udelu seksualne aktivnosti žena u religioznim obredima. Mnogi izvori, pre svega književna dela iz tog vremena, govore o snažnoj vezi seksualnosti i religije.

Obična roba

Na prostituciju, odnosno prostitutke, najčešće se gleda kao na robu. Po definiciji sociologa i ekonomista to je "kupoprodajna seksualna aktivnost".
Prema Oksfordskom engleskom rečniku prostitucija je "nuđenje tela uz najam za svačiji razvrat".
Postoje još mnoge slične definicije, kao "nuđenje ženinog vlastitog tela uz naknadu, uglavnom radi uobičajenog razvrata". Za razliku od definicija koje isključuju muške prostitutke, sledeća obuhvata oba pola:
"Prostitutka je osoba koja profesionalno zadovoljava strasti različitih ljudi suprotnog ili istog pola."
U nekadašnjoj Jugoslaviji, Enciklopedija Leksikografskog zavoda objašnjava prostituciju kao "povremeno ili stalno vršenje bluda u vidu zanata" i kao "prodavanje tela uz novčanu ili drugu materijalnu naknadu".

Javne kuće za svakoga
Prostitucija je bila sastavni deo svakodnevnog života starih Grka još od nastanka njihovih prvih polisa, gradova. Uopšte se nije postavljalo pitanje "legalizacije" – nikome nije smetala, niti se pomišljalo da u njoj ima nečeg nedozvoljenog. Naprotiv, upošljavala je pozamašan deo stanovništva i predstavljala prvorazrednu ekonomsku aktivnost.
Cvetala je svuda, a posebno u lukama, u kojima su javne kuće bile najposećenije ustanove. U Solonovo doba je uvedena i neka vrsta državne kontrole, a za usluge su nametnute umerene cene.
Prostitucijom su se bavile žene svih uzrasta, a muškarci – samo vrlo mladi. Klijentelu su činili gotovo isključivo muškarci i nikome nije bilo neprijatno ako bi bio viđen da ulazi u javnu kuću.

Opisujući stanje u Vavilonu u vreme kraljice Semiramide, i kasnije, Herodot u svojoj "Istoriji" navodi poseban vid "božanske" prostitucije koji naziva "najružnijim običajem kod Vavilonaca":
"Svaka žena tamo mora jednom da sedne kod Afroditinog hrama i da se jedanput u životu da nekom strancu… Mnoge žene, sa vencem od uzica na glavi, sede u gaju Afroditinom, duž staza kojima prolaze stranci. I neprestano jedne dolaze, druge odlaze.
Kad žena ovde sedne, ona ne može da ode kući pre nego što bi je imao neki stranac izvan hrama. Kad joj stranac baci u krilo srebrni novčić ona mu kaže: 'Pozivam te u slavu boginje Milite' – jer Asirci tako zovu Afroditu.
Nije važno koliki je komad novca, žena ne sme da ga ne primi. To bi bilo protivno zakonu, jer je taj novac sada posvećen. Žena polazi za onim koji joj je prvi bacio novčić. Posle obljube, pošto je ispunila svoju dužnost prema boginji, ona može da pođe kući i posle više ne bi ni po koju cenu pristala na to."

Blud za miraz
Herodot navodi da su u tom ispunjavanju božanske obaveze najuspešnije lepe i lepo građene žene. One koje to nisu, ili su okasnije i već u godinama, a nisu se odužile boginji, moraju poduže da čekaju da im novčić padne u krilo.

Ali, ni jedne ni druge ne mogu da biraju "partnera":
"Žene koje su lepe i stasite bivaju odmah izabrane i brzo odlaze kućama posle ispunjenja ove obaveze prema boginji, dok one ružne moraju da čekaju dugo vremena dok im se ne ukaže prilika da ispune svoj religiozni dug. Događa se da neka mora da čeka i tri godine dok joj neko ne baci srebrnjak u skut."
A u Lidiji, maloazijskoj pokrajini koja bi u današnjoj Turskoj zahvatala njen najturističkiji deo, oblast Bodruma, u kojoj je boravio u vreme njenog poslednjeg kralja Kreza, Herodot je uočio da se "sve devojke iz širokih narodnih slojeva bave bludom da bi tako sebi nakupile miraz da bi se udale".

Po zakonu Fenikije "žene su svačije"
I u susedstvu, u tadašnjem Heliopolisu i Baalbeku, to jest staroj Fenikiji, vladala je ta ista praksa propisana zakonom – da devojke tokom trajanja verskog rituala izgube nevinost: "Njihove su devojke takođe nuđene za bludničenje došljacima, jer su zakoni ove zemlje naređivali da njihove žene budu svačije."
Ovu panoramu zaokružuje potonji grčki pisac Atenej:

"Nisu samo lidijskim ženama dane sloboštine da se podaju svim došljacima, već takvu slobodu imaju i žene zapadnog Lokrijana (jugoistočne Italije), kao i one na Kipru."
Za taj običaj na Kipru, pisac Laktanije okrivljuje boginju Veneru, za koju kaže da je "prva uvela umeće bludničenja i naučila kiparske žene da izvlače korist iz prostitucije, jer nije htela da ona bude jedina nečedna i zavodnica muškaraca".
Iz drugih sličnih izvora saznajemo da su u to klasično doba i u Egiptu i Fenikiji devojke jedan deo svog života provodile kao "posvećene bludnice", to jest da su se prostituisale kao službenice u hramovima ove ili one boginje – Afrodite, Astarte, Izide.

U Egiotu obaveza velikaških kćeri
U Fenikiji – navodi jedan od tih izvora – poštovanje boginje Venere se ogledalo i u žrtvovanju devičanstva devojaka stasalih za udaju:
"Feničani su joj (Veneri) prinosili dar, tako što su svoje kćeri prisiljavali da se prostituišu pre nego što bi ih sjedinili s njihovim muževima."
U Egiptu, međutim, na to su bile obavezne "samo velikaške kćeri, a stranac kome su se podavale morao je da plati određenu cenu hramu".

 

 

 

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here