Nekoliko stotina nevladinih aktivista iz Diseldorfa i okoline, u Osnabriku je za 1. maj održalo demonstracije na kojima su se usprotivili sve većoj rusofobiji u zapadnoj Evropi, ali i pozvali vlasti u Nemačkoj da ne učestvuju u naoružavanju Ukrajine.
Okupljeni su u protesnoj šetnji uzvikivali: “Nemojte slati oružje!”, a ta poruka je bila dominantna i kada je reč o mnogobrojnim transparentima: “Od nemačkog oružja ne sme više nijedan Rus da pogine. Učite iz istorije!”, “Naši slobodni mediji su slepa ulica. Naša sledeća stanica je Treći svetski rat!”…
Istovremeno, na istom mestu se okupilo i 200 pristalica Ukrajine, međutim, policija je sprečila incidente i sve se završilo na verbalnom duelu dve strane.
Među govornicima na skupu bio je i Jovica Jović (38), Srbin iz Kamp-Lintforta koji poslednjih meseci preko društvenih mreža skreće pažnju na licemerje Zapada koji je 1999. godine ćutao na NATO agresiju na SRJ.
– Očekivali smo mnogo više ljudi na skupu, ali loše vreme i stalne pretnje doprinele su da nas bude svega nekoliko stotina. Ovo je repriza protesta koji su u Nemačkoj istim povodom već održani 10. aprila. Ali, zbog zatvorenosti nemačkih medija i dalje vlada mišljenje da su ovi skupovi podrška Rusiji i ratu u Ukrajini što je netačno. Mi smo protiv rusofobije i protiv toga da Nemačka naoružava bilo koju zemlju koja je u ratu. Nažalost, to se danas dešava – kaže Jović čiji govor je u jednom trenutku prekinula policija.
– Da nije tužno, bilo bi smešno, jer su prekinuli moje obraćanje baš u trenutku kada sam zatražio od nemačkog ministra zdravlja da podnese ostavku zbog diskriminacije dela radnika u staračkim domovima zbog čega su mnogi bili prinuđeni da promene posao – navodi Jović i dodaje da su na kontraskupu uzvikivali parole protiv Rusije i za Ukrajinu.
– Kada mi je jedan iz te grupe poručio da “odem u Rusiju” jer branim njihovu agresiju pozvao sam ga da zajedno sednemo i napravimo spisak svih agresija koje su neke zemlje ili NATO izvršile u poslednjih 20-30 godina. Ako ćemo nešto nazivati agresijom, a to isto učinjeno Srbiji 1999. nećemo, onda to nisu isti standardi – kaže Jović.
On je rođen u Nemačkoj, gde završava Pedagoški fakultet, a trenutno radi kao socijalni radnik za ugrožene kategorije. Jovica je dete naših ljudi iz BiH iz Srebrenika.
– Potičem iz mešovitog braka, majka mi je Hrvatica, otac Srbin i odlično znam šta su međunacionalna mržnja i netrpeljivost prema drugom narodu. Zbog toga sam i odgajan da nikoga ne mrzim i osuđujem – priča Jovica.
Jaran iz Sarajeva
Na protestu u Osnabriku uz Jovića, protiv diskriminacije i izvoza oružja Nemačke u Ukrajinu, bio je još jedan zemljak iz bivše SFRJ.
– Upoznao sam Armina koji je 1992. godine izbegao iz Sarajeva. On se priključio ovom protestu jer je protivnik globalizma. Malo smo porazgovarali i setili se koliko je Jugoslavija bila lepa za život svih naroda i nacija, a onda nestala u krvavom ratu – kaže Jović.
