Poslanici ukrajinskog parlamenta razmotriće predlog zakona kojim se omogućava izdavanje postrojenja za tranzit gasa u zakup na bazi zajedničkih ulaganja sa kompanijama iz Evropske unije ili SAD.
Ukrajina bi zadržala 51% vlasništva, a stranom partneru bi se ponudilo 49% u zajedničkoj kompaniji koja bi upravljala i gasovodima i podzemnim skladištima gasa.
|
EU vuče konce EU vrši pritisak na zemlje učesnice u projektu Južni tok, upozorio je ovih dana ruski ministar energetike Aleksandar Novak. Odgovorio mu je uvijeno Nemac Ginter Etinger, evropski komesar za energetiku, izjavom da je EU "u odnosu na taj projekat objektivna i neutralna". Dodao je da "sve odluke donose investitori i vlade zemalja u kojima se postavljaju cevi". |
Obrazloženje za ovaj zaokret je da je Kijevu suočenom sa prekidom isporuka prirodnog gasa iz Rusije, kao i s političkim odnosima u krizi, preko potrebno da smanji zavisnost od ruskog gasa, ali i da istovremeno obezbedi pouzdaniji tranzit ruskog gasa do evropskog tržišta.
U ukrajinskoj vladi kažu da bi zajednička preduzeća sa zapadnim kompanijama donela investicije i uklonila potrebu za gasovodom Južni tok koji ruski Gasprom gradi kako bi doveo gas do jugoistočne Evrope ispod Crnog mora, zaobilazeći Ukrajinu.
Cilj predloženog zakona (čiji su autori najverovatnije na Zapadu) je unapređenje kapaciteta Ukrajine za prijem gasa iz "obrnutog toka", odnosno ponovni uvoz ruskog gasa iz članica EU.
"Ako se Evropljani priključe toj kompaniji, Rusija neće graditi Južni tok", rekao je u parlamentu ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk.
Međutim, taj projekat snažno podržavaju brojne članice EU, uključujući Nemačku, Austriju i Bugarsku.
Ako Južni tok bude izgrađen, Ukrajina može da ostane bez budžeta i više nego potrebnih tranzitnih taksi koje dobija za isporuke gasa iz Rusije ka Evropi.
