Samo UN mogu da potvrde kosovsku “državnost” i baš zbog toga je Uneskova odluka da kulturna dobra SPC ostaju na listi ugroženih veoma važna za našu zemlju, rekao je diplomata Zoran Milivojević u izjavi za Politiku.
Odluka Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu da manastiri Visoki Dečani, Gračanica i Pećka patrijaršija, kao i crkva Bogorodica Ljeviška zadržavaju status kulturnih dobara u opasnosti može da znači da će vrata ove organizacije dugo ostati zatvorena za Kosovo, koje godinama pokušava da postane punopravni član ove važne organizacije.
Istovremeno, u prištinskoj javnosti digla se prašina zbog vesti da je deset zemalja spremno da povuče priznanje ove kvazidržave ukoliko kosovske institucije otvoreno krenu u proces lobiranja. Reč je o, kako je Politika izvestila, vrlo čvrstim garancijama koje su ove zemlje dale Beogradu, a pretpostavka je da se radi o zemljama iz Afrike i Azije.
Da li ove vesti mogu da znače da prištinska vlast, koja je imala ogromnu podršku moćnih zapadnih zemalja, posustaje u diplomatskoj borbi sa Beogradom? Da li će se albanski političari nakon ove odluke usuditi da ponovo podnesu zahtev za prijem u Unesko?
Milivojević ističe da odluka Uneskovog Komiteta za svetsku baštinu pokazuje da je pozicija Srbije u ovoj organizaciji i dalje stabilna i čvrsta, što je veoma značajno, imajući u vidu da kosovska strana najavljuje i sprema nove pokušaje prijema. Milivojević podseća da je Unesko organizacija Ujedinjenih nacija, pa ova odluka može da znači da nema nekih ozbiljnijih promena kada su u pitanju pokušaji prištinske vlasti da “potvrde državnost Kosova”.
– Pozicija oko potvrde kosovske državnosti značajno je oslabila u odnosu na neki prethodni period. Ona može da se potvrdi samo u UN, baš zbog toga je Uneskov stav veoma važan za našu zemlju – smatra Milivojević.
S druge strane, Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost smatra da poslednja vest iz Uneska nosi dvojaku poruku. Pre svega da je međunarodna zajednica i te kako svesna ugroženosti srpske kulturne baštine na Kosmetu i da to nije nikakva izmišljotina, kao što prištinska vlast tvrdi.
Druga poruka je, kako kaže, upućena direktno kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju i njegovim partnerima u vršenju vlasti na Kosovu. Reč je o svojevrsnom pritisku kako bi se albanska strana naterala da se konačno uključi u pregovarački proces. “Ovim potezom Albancima se šalje poruka da strpljenje Zapada ima granice”, smatra Graovac.
Inače, srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji upisani su na Uneskovu listu svetske baštine u opasnosti 2006. godine na inicijativu Srbije i obuhvataju manastir Dečane, Gračanicu, Pećku patrijaršiju i crkvu Bogorodica Ljeviška.
Za učlanjenje Kosova u Unesko prištinski zvaničnici agituju od 2009. godine, a sa najaktivnijim lobiranjem počelo se 2014. Ipak, u novembru 2015, za samo tri glasa – Kosovo nije primljeno u ovu organizaciju. Tada su glasale ukupno 122 zemlje, 92 su glasale za, a 50 je bilo protiv.
