Ne mogu ja ovo izdržati, bilo je poslednje što je Mladen Delić (22) iz Laktaša izgovorio pre nego što je sebi oduzeo život zbog zlostavljanja na društvenim mrežama. Snimak njegovog razgovora za posao na jednoj benzinskoj pumpi kao požar se proširio regionom nakon što je objavljen na Tik-toku. Na snimku radnik na pumpi koji je Mladenu dao upitnik za posao dobacuje da upiše da li je muško ili žensko, spava li tokom noćne smene i da li jede ćevape, sa očitom namerom da ga ponizi. Mladen nije mogao da izdrži strašan pritisak i stotine uvredljivih komentara.
Javno poniženje
Psihijatar i psihoterapeut, dr Tatjana Vlašković Jovićević kaže za “Vesti” da su ljudi, u doba kada je virtuelna realnost važnija od prave, počeli da menjaju perspektivu šta je zaista realno, a šta ne.
– Uz kameru iz telefona koju nosimo svuda sa sobom, možemo da snimimo i lepe trenutke, ali i neke koji su zaista potresni. Nasilja je oduvek bilo, ali ova tehnologija sve to može da snimi i isprati, što je, s jedne strane dobro, zbog buđenja kolektivne svesti o problemima, ali sa druge strane, žrtve nasilja koje su snimane, mogu dodatno da se traumatizuju ako gledaju snimak ili se priča o tome u medijima – pojašnjava ona.
Jedan od slučajeva je, kaže, i mladić iz Laktaša, koji je izvršio samoubistvo zbog javnog ruganja i ponižavanja.
– Svakako da neko drugi ne bi tako odreagovao na nasilje, ali je u današnje vreme mnogo ljudi osetljivo, senzibilno, depresivno, anksiozno. Ovo je kod njega mogla da bude samo “kap koja je prelila čašu” u osećanju depresije i beznađa. Zato, budimo ljudi pre svega i ako vidimo da neko trpi nasilje, prijavimo nasilnika, ali nemojmo i od sebe da pravimo nasilnike, zato što nam se “ukazala prilika da budemo popularni na društvenim mrežama”. Ovaj snimak će većina populacije zaboraviti za koji dan, a porodica mladića, i pre svega mladić, više ništa neće videti. Recimo STOP nasilju u bilo kom obliku – kaže dr Vlašković Jovićević.
Samoubistvo je krajem 2021. izvršila i jutjuberka, Beograđanka Kristina Kika Đukić (21), a u javnosti je brujalo da je glavni razlog njene prerane smrti sajber buling i vređanje i maltretiranje koje je trpela na netu. Zbog snimka nazvanog “Ostavio me dečko” na Jutjubu i ismevanja, pre pet godina je samoubistvo pokušala i 12-godišnja devojčica, a to su samo neki od tragičnih slučajeva u regionu.
Hitno menjati zakon
Digitalno nasilje je u porastu, a pokazalo se da je čak primaran oblik nasilja među mladima. Pod njim se podrazumeva vređanje, uznemiravanje, ali i pretnje i zastrašivanje na internetu. Takođe i slanje ili deljenje uvreda i komentara, ponižavanje drugih postavljanjem ili deljenjem sramotnih video snimaka ili fotografija, širenje laži na mreži, postavljanje lažnih onlajn profila…
Javnost traži da sajber nasilje bude krivično delo i hitno donošenje “Mladenovog zakona” protiv nasilja na internetu sa smrtnim ishodom i uvođenjem kazne od pet godina do 20 godina zatvora.
Za incijativu o promeni zakona zalaže se i Udruženje sudija i tužilaca Srbije.
– Podržaćemo svaki vid suzbijanja nasilja, uključujući i ono na internetu, jer smatramo da je potrebno da nadležni organi, ali i strukovna udruženja koja se zalažu za vladavinu prava, daju svoj doprinos u suzbijanju negativnih društvenih pojava – saopštili su oni.
Udruženje smatra da je Ministarstvo pravde, kao ovlašćeni predlagač, mesto gde treba uputiti inicijativu, kako bi oformilo radnu grupu koja će izvršiti analizu i predložiti odgovarajuća zakonska rešenja. Istovremeno su spremni da se na profesionalnom nivou uključe u rad radne grupe, ukoliko bude formirana.
Prijaviti svaki slučaj
Kontakt centar za bezbednost dece, deluje pri Ministarstvu telekomunikacija od 2017. godine, a krajem prošle godine je sa programom Nova pismenost pozvao na prijavu svakog slučaja ugrožavanja bezbednosti dece i mladih na internetu, ukazujući da je to neophodno. Centar je pozvao sve u čijoj okolini postoji vršnjačko nasilje da ga prijave. Broj za prijavu je 19833, a može i putem platforme pametnoibezbedno.gov.rs.
Onlajn rizici
Istraživanje koje su podržali UNICEF, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Džettel u 34 škole u Srbiji, otkrilo je da se 62 odsto starijih osnovaca i 84 odsto srednjoškolaca bar jednom tokom godine izložilo nekom vidu rizika na internetu. Istraživanje CESID-a krajem 2021. je pokazalo da je 44 odsto ili blizu polovine mladih, imalo neprijatnosti u komunikaciji na internetu, da petina građana ne zna kako da se zaštititi od zlostavljanja na globalnoj mreži, a 37 odsto je doživelo neprijatnost u onlajn prostoru, što je četiri procenta više nego 2020.
