Zevanje je refleks koji imaju odrasli, deca, bebe, pa i životinje. Pored toga što nam je jasno da je glavni razlog zevanja umor, naučnici su se ipak pozabavili time zašto je baš takav refleks pokazatelj našeg umora. Priznaćete, pomalo je čudan.
Zašto zevamo? Sukobi mišljenja pojavljuju se kada je ova tema u pitanju, pa je tako nastalo nekoliko teorija razloga zbog kojih zevamo. Postoje neke psihološke, ali i socijalne stavke koje imaju učešća u ovim teorijama.
1. Zevanje budi mozak onda kada nastupi umor i pospanost
Jedna od teorija objašnjava da uprvo zevanje pomaže da mozak i dalje ostane budan kada su u pitanju neka dosadna dešavanja ili momenti umora.
Zevanje se obavlja pomeranjem mišića lica i vrata, što dovodi do ubrzanog rada srca koji stimuliše buđenje. Stručnjaci koji su predani ovoj teoriji navode i da zevanje može diektno uticati na moždanu aktivost, tako što podstiču aktivnije kretanje moždane tečnosti.
2. Zevanje pomaže da se mozak “ohladi”
Zevanje može pomoći u termoregulaciji mozga ili procesu kojim mozak održava temperaturu. Mišići lica se pomeraju kada zevamo, povećavajući dotok krvi u licu, što održava temperaturu. Nekim ljudima oči suze kada zevaju, što takođe može da oslobodi toplotu. Isto tako, duboko udisanje svežeg vazduha može pomoći u slanju hladnije krvi u mozak.
Ova teorija privukla je pažnju mnogim istomišljenicima, pa su čak rađeni i eksperimenti koji su potvrdili da su tempeatura i zevanje veoma povezani. Naime, ljudi koji su sedeli u toplijoj sobi i gledali televizor zevali su znatno više od onih koji su sedeli u hladnijoj. Isto tako je potvđeno i često zevanje tokom letnjih dana, u odnosu na zimu.
3. Zevanje ima i socijalnu svrhu i povezan je sa empatijom
Neki od naučnika se pridržava mišljenja da je zevanje jasni pokazatelj nama, ali i ljudima oko nas da smo pod jačim umorom ili pospanošću.
Uz to smatraju da vlada i empatija sa drugima. Kada neko drugi zeva, naš mozak to registruje kao znak i podsetnik da je i nama potrebno zevanje. To je kao odgovor zevanja na zevanje.
