Mozak je evolucijski predodređen za sreću, baš kao što je automobil predodređen za vožnju. No kao što je automobilu potrebno gorivo kako bi se pokrenuo, mozgu su potrebni hormoni i neurotransmiteri, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu 24sata.hr.
Međutim, sreću najčešće ubija stres. A da biste ga se oslobodili, razmišljajte kao zebra, savetuje poznati neurobiolog s Univerziteta Stenford dr Robert Sapolski, koji je napisao knjigu "Zašto zebre ne dobijaju čir". Američki naučnik objašnjava:
– Za sisare je stres trominutni napad lavova u savani. Nakon toga stresa nema više – ili vas nema više. Stavite se nakratko u zebrinu kožu. Dok pase, svakog trena može je zaskočiti lav. Dok ide na pojilo, može je zaskočiti lav. Dok ide na spavanje, može je zaskočiti gepard. Ali ona se ne brine. Da na čoveka vreba krvoločni predator svaki put kad ode na ručak, u kupatilo ili krevet, umro bi od brige.
Zebre, baš kao i ljudi, osećaju stres, koji je i te kako koristan mehanizam. Pred neposrednom opasnošću aktivira adrenalin, ubrzava reflekse, daje snagu i poboljšava vid. No zebra je pod stresom samo kad se opasnost pojavi. Ne brine se oko toga šta će biti sutra, ne brine se hoće li pašnjak i dogodine imati trave…
|
Rezervno rešenje |
Zahvaljujući čeonom režnju, čovek može da planira i predviđa budućnost, pa će isto da reaguje na zamišljeni crni scenario, kao i na lava u neposrednoj blizini.
Nema lako recepta za brisanje stresa osim redovnog pražnjenja trčanjem, treniranjem, opuštanjem… No za psihu je najpogubnija amigdala. Reč je o delu mozga odgovornom za ispoljavanje i doživljavanje osećanja. Američki psihijatar dr Mark Gulston savetuje kako na najbrži i najlakši način postići samokontrolu, odnosno pobediti stres koji razara psihu.
– Odmah nakon što vas nešto izbaci iz koloseka zapišite šta vas je tačno razljutilo. Zabeležite i kako se fizički osećate. Da li vam se ubrzava puls, boli li vas želudac, da li osećate navalu krvi u glavu. Odaberite reč koja najbolje opisuje vaše emotivno stanje i zapišite jeste li ljuti, besni, uplašeni, frustrirani, teskobni, prestravljeni i izmerite intenzitet tih osećanja – preporučuje dr Gulston.
U sekundi razmislite na šta vas taj osećaj tera – da li želite da udarite krivca ili da vrištite. Da li imate poriv da odete šefu i sve mu saspete u lice ili
samo hoćete da stignete što pre kući i provedete ostatak dana u krevetu. Dr Mark Gulston napominje da treba da procenite šta će se dogoditi ako reagujete impulsivno, odnosno onako kako želite u tom trenutku. Problem treba odmeriti i ne treba nikada ništa shvatati previše lično. Pokušajte da pronađete druga objašnjenja i uzroke za ono što vas je razljutilo, zaključuje američki psihijatar.
