Ukrajina će prestati sa napadima na ruske rafinerije u zamenu za strože američke sankcije ruskoj naftnoj industriji.
Ruske novine su objavile da je Vašington stao na stranu Rusije i pozvao Ukrajinu da prekine napade na rusku energetsku infrastrukturu jer strahuje od porasta cena nafte i povratka inflacije u Sjedinjene Američke Države, što bi ugrozilo šanse predsednika Džoa Bajdena da dobije novi predsednički mandat.
Autorka Olga Samovalova navela je u svom izveštaju u listu “Vzglyad” da bi cilj bombardovanja ruskih objekata od strane Kijeva mogao biti pogađanje za veću finansijsku i vojnu podršku Vašingtona.
Samovalova je rekla da je Ukrajina tražila od SAD da smanje gornju granicu cena ruske nafte za 50 posto, sa 60 na 30 dolara po barelu, te je navela niz razloga koji sprečavaju Vašington da ispuni ovaj zahtev.
Opcije Vašingtona
Autorka je citirala Igora Juškova, stručnjaka Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije i Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, koji je rekao da je za SAD u ovom trenutku bolje da ne menjaju gornju granicu cena jer promena neće doneti očekivane rezultate.
Istakla je da se organizacija G7, kada je usvojila sankcije za Rusiju, obavezala na prilagođavanje gornje granice cena svaka dva meseca za 5 posto prosečnih cena ruske nafte, ali ovo nikad nije sprovedeno.
Juškov dodaje da na cene ruske nafte ni na koji način neće uticati prilagođavanje gornje granice cena i da ne zavise od toga.
Ukrajina se pogađa sa Amerikom
Autorka je navela da je malo verovatno da će Ukrajina moći da izazove promenu gornje granice cena nafte, ali je našla drugi način da se pogađa sa Amerikancima – želi dodatnu podršku u novcu i oružju u zamenu za zaustavljanje napada na ruske rafinerije nafte.
U najgorem slučaju, Ukrajina će prestati sa napadima na ruske rafinerije u zamenu za strože američke sankcije ruskoj naftnoj industriji.
Kada je reč o razlozima zbog kojih je Vašington zatražio od Kijeva da prekine napade, autorka je navela da se SAD plaše rasta cena nafte i brze inflacije, od čega već dugo pate.
Predsednik i cene nafte
Juškov je istakao da je poreski sistem u SAD takav da se cena nafte u svetu odmah odražava na cenu goriva u zemlji, kao i da u Americi postoji politička kultura koja tera ljude da rast cena na benzinskim pumpama gledaju kao promašaj predsedničke administracije, tako da Amerikanci povezuju predsednika sa cenama nafte.
Godine 2022. kada su cene porasle na 120 dolara po barelu, Bajdenovi republikanski rivali organizovali su demonstracije i postavljali postere na benzinskim pumpama sa slikom Bajdena kako prstom upire u cenu benzina. Svakako, kaže autorka, da Bajden ne želi da dozvoli da se to dogodi u izbornoj godini zbog Ukrajine i Rusije.
Strah od osvete
Štaviše, Sjedinjene Američke Države strahuju od mera koje bi Rusija mogla da preduzme zauzvrat. Jer, ako ruska naftna industrija bude oštećena i to dovede do nestašice naftnih derivata, Rusija će odgovoriti na svoj način.
Autorka je prenela iz lista “Fajnenšel tajms” da bi Moskva zauzvrat mogla da pokrene napade na energetsku infrastrukturu na koju se oslanja Zapad, kao što je naftovod koji ide iz Kaspijskog mora, a kojim se kazahstanska nafta transportuje na svetsko tržište preko ruske teritorije.
Osim toga, Rusija bi mogla da pregovara sa Iranom i Hutima u Jemenu o aktivnijem napadu na brodove koji prolaze kroz Crveno more, čime bi se prekinule isporuke nafte. Na ovaj način bi moglo doći do globalne energetske krize.
Na kraju izveštaja autorka je citirala Juškova, koji je rekao da, ako se ovi scenariji ostvare, Rusija neće pretrpeti gubitke kakve bi pretrpele Sjedinjene Američke Države.
