Boja ljubavi i strasti, prva je pomisao na crvenu boju, ali ona je mnogo više od toga. Odećom crvene boje pokazujemo snagu, samopouzdanje i senzualnost, ali i odlučnost, prkos, autoritet, spremnost na istrajnost, što se može videti u savremenoj političkoj areni, a i kroz istoriju.
Kada je Alexandria Ocasio-Cortez položila zakletvu u američkom Kongresu 2019. godine (najmlađa žena koja je došla na tu poziciju) imala je jarkocrveni karmin na usnama, kao čin solidarnosti i prkosa. Na odabir tog kolorita inspirisala ju je sudija Sonia Sotomayor koja je, uprkos savetima da se drži neutralnih boja, prilikom posete Beloj kući 2009. godine kada je polagala zakletvu Vrhovnom sudu (prva žena latinskog porekla na toj funkciji), na noktima imala upravo crvenu. Sa samo nekoliko poteza, nanošenjem crvenog pigmenta na usne i nokte obe žene su skrenule pažnju na sebe i na njihov autoritet, pokazavši prkos seksističkim predrasudama, kao na primer da smela šminka i politika ne idu zajedno.
Odećom crvene boje pokazujete snagu, samopouzdanje i senzualnost. U Americi postoji duga tradicija žena koje su ušle u istoriju zahvaljujući pomenutoj boji. Aktivistkinja Susan B. Anthony nosila je crveni šal kada je imala važna obraćanja u javnosti, prilikom konvencija ili političkih skupova, i tu tradiciju je negovala više od trideset godina. U skorijoj istoriji, Michelle Obama imala je crvenu haljinu u nekoliko navrata – 2008. godine, haljinu kreatora Narcisoa Rodrigueza, kada je Barack Obama izabran za predsednika, kreaciju Jasona Wua odabrala je 2013. godine tokom inauguracionog bala, a treći put, 2017. godine, kada je održala svoj poslednji govor kao prva dama Sjedinjenih Država (takođe Narciso Rodriguez). Za prvu predsedničku debatu sa Donaldom J. Trumpom, nekadašnja državna sekretarka Hillary Clinton odlučila se za crveni sako i pantalone sa potpisom Ralpha Laurena. Prošle godine, Jane Fonda nosila je crveni kaput, brenda čije je ime zaboravila, prilikom njenih redovnih protesta u Vašingtonu zbog klimatskih promena i neaktivnosti američke vlade.
Iako su žene koristile ovu boju da iskažu svoj bunt i nezadovoljstvo, u toku istorije crvena je vezana za moć patrijarhata i autoritarizma. U hrišćanskoj ikonografiji, kardinali, koji su raspolagali ogromnom moći Katoličke crkve, nosili su crvene odore. Tokom srednjeg veka, kraljevi su mahali crvenim zastavama kao simbolom monarhije, neretko kao sastavni deo njihovih portreta. Skoro svaka dinastija u Kini ovu boju je smatrala bojom plemstva. Međutim, crvena takođe sugeriše urgentnosti i važnost. Danas je to univerzalan način da se ljudima skrene pažnja (stop signali na semaforima i vatrogasni hidranti su crvene boje), a isto tako crvena boja je u odnosu na sve druge najviše zastupljena na zastavama.
Pitanje nije da li crvena ima efekat da zgrabi pažnju, nego zašto. Da li su naša poimanja crvene boje kulturološka ili su zasnovana na biološkim činjenicama. Dva britanska naučnika sa Univerziteta Durham, 2005. godine sprovela su istraživanje u vezi sa rezultatima Olimpijskih igara 2004. godine i u slučaju sportova koji zahtevaju kontakt, kao što je to slučaj sa rvanjem, došli su do zaključka da su sportisti sa crvenim dresovima imali više uspeha u odnosu na one koji su bili u plavim. A istraživanje dva profesora psihologije, iz 2011. godine, pokazalo je da kada ljudi vide crvenu boju, njihove reakcije postaju brže i energičnije.
– Crvena povećava naše fizičke reakcije, jer je smatramo za simbol opasnosti – objašnjava koautor studije i profesor Univerziteta Rochester Andrew Elliot.
– Ljudi pocrvene kada su besni ili se spremaju na napad, a takođe im je jasno da to isto rade drugi, kao i šta to znači.
Sledeći put kada poželite da ostavite utisak crvenom bojom, setite se da iza toga stoji nauka.
