Prema studiji koja je objavljena u časopisu Astrofizika, svakih 11 godina Sunce raste i smanjuje se za 1 do 2 kilometra. Moglo bi se gotovo reći da “diše”, iako veoma polako.
Ceo ovaj proces je povezan sa solarnim ciklusom.
Svakih 11 godina se Sunce kreće od solarnog maksimuma do solarnog minimuma. Na maksimumu se sunčeve pege (tamne mrlje intenzivne magnetske aktivnosti) pojavljuju češće i skupljaju se iznad i ispod ekvatora. Više sunčevih pega poboljšava šansu da se pojavljuju solarne oluje.
Ta aktivnost je podstaknuta magnetskom aktivnošću duboko u Suncu. Zapravo, plazma talasi koje je tim pratio plivali su ispod površine u redu od nekoliko miliona metara, blizu radijusa Zemlje po pitanju udaljenosti.
Sunce se tako malo širi za vreme minimuma, a i skupi za vreme maksimuma. Iako naučni tim ističe da trenutno nema teorije koja povezuje pomake s promenama unutrašnjih magnetskih previranja Sunca, oni sugerišu kako je to povezano s promenama orijentacije magnetskih polja koje se javljaju tokom ciklusa.
Područje istraživanja je poznato pod imenom helioseizmologija, što je u principu ekvivalentno zemaljskoj seizmologiji, ali u svemiru.
Bitno je za napomenuti da ova neverovatno mala promena sunčevih dimenzija ne utiče na klimu Zemlje.
