Ortoreksija je zaokupljenost pripremom zdrave hrane, planiranjem jelovnika, redovnim vežbanjem i borbom protiv pesticida, herbicida i konzervansa u toj meri da se osoba ne oseća dobro ukoliko jede „nezdravu“ hranu.
Ortoreksičari izbegavaju toliko namirnica da na kraju mogu ozbiljno da obole, ali i da počnu da izbegavaju društvo. Umesto života, često imaju samo plan ishrane. Ovaj poremećaj opisuje se kao opsesija pravilnom ishranom sa restrikcijama, isplaniranim obrascima obroka i izbegavanjem svih namirnica za koje se veruje da su nezdrave.
Specijalista prevenetivne medicine Ana Gifing ističe da se i kod nas, naročito kod mlađih žena, sve češće pojavljuje opsesivna privrženost zdravoj hrani.
– Prisutne su, uglavnom, dve kategorije ljudi, oni koji uopšte ne vode računa o tome šta jedu i oni koji preteruju baveći se ishranom i tako razvijaju niz poremećaja – rekla je dr Gifing.
Kada je reč o ortoreksiji kao psihičkom poremećaju, ona može da se podvede pod slične vrste poremećaja, kao što je anoreksija ili bulimija. Uz ime svake od njih javlja reč nervosa, koja upućuje na psihički poremećaj.
Na pitanje da li takva ishrana može da dovede i do fizičkih problema i bolesti, naša sagovornica kaže da kontinuirano izbegavanje masnoća, ugljenih hidrata ili crvenog mesa, koje su na većini lista nezdrave hrane, može da dovede do manjka mnogih neophodnih vitamina, minerala, amino-kiselina i slično, što na kraju lako rezultira nekim ozbiljnijim oboljenjima.
– Mlade majke žele da budu vitke bukvalno dan posle porođaja, i neretko vrlo brzo počinju sa intenzivnim treninzima i svedenom ishranom, ne obazirući se na posledice – kaže Ana Gifing i dodaje da često ne biraju ispravnu ishranu za decu, izbacujući, po njima nezdrave namirnice, često upravo one koje su važne za razvoj i pravilan rast.
Ortoreksičari su vrlo strogi prema sebi. Ako takva osoba ponekad i prekrši sopstvena pravila tako da, na primer, pojede pola kolača, često će se osećati krivim i pogrešno će misliti da je naštetila svom organizmu.
Ovaj poremećaj može da dovede i do težih posledica po zdravlje. Iako je fokus na održavanju zdrave ishrane, što samo po sebi zvuči pozitivno, potpuno izbacivanje određene hrane može da ishranu učini neuravnoteženom i da dovede do pothranjenosti, upozoravaju stručnjaci.
