Dobitak ili gubitak težine je rezultat ravnoteže između unetih kalorija i potrošnje energije. Organizam dobija ono što se asimilira iz unesene hrane.
Aktivnosti su veoma raznolike: neke su neophodne za normalno funkcionisanje sistema organa (srčane, bubrežne, nervne aktivnosti), uključujući održavanje telesne temperature. Drugi su povezani sa obnavljanjem i popravkom ćelija i tkiva. Oni su, s druge strane, odgovorni za sintezu novih struktura. Na kraju, takođe i mišići koji su uključeni kroz fizičke vežbe. Kada sticanje energije premaši potrošnju, telo dobija na masi. Ako je trošak veći od asimilacije energije, događa se suprotno.
Na taj način stvari izgledaju vrlo jednostavno. Iako u tom slučaju ništa nije tako jednostavno kao što možda izgleda, sticanje energije je relativno jednostavan pojam. Postoje dva glavna faktora koja treba uzeti u obzir: količina hrane i njen sastav, koji utiču na njen energetski sadržaj i lakoću ili poteškoće sa varenjem i asimilacijom. Potrošnja energije ima više komplikacija jer utiče nekoliko faktora.
Ako uzmemo u obzir koje su odrednice elemenata sticanja i potrošnje energije, niko se ne čudi što su prekomerna težina i gojaznost dostigli veliku prevagu u današnjim društvima. Ima puno hrane i pored toga generalno imamo sklonost sočnim namirnicama, sa visokim sadržajem energije i lakom apsorpcijom. Što se tiče potrošnje, imamo primetnu tendenciju ka sedećem načinu života i fizičkoj neaktivnosti. Takođe živimo u okruženjima velikog toplotnog komfora: teško da smo u uslovima koji prisiljavaju telo da troši mnogo energije kako bi telesna temperatura bila stabilna.
Svi znamo ljude koji, iako mršavi, nisu uskraćeni za vreme obroka. Oni koji dobiju na težini lako ih postaju zavisni. svesni koliko je teško ograničiti se za dobrim stolom, a ne doručkovati između sati ili trpeći trčanjem ulicama ili nesmetanim pedaliranjem na biciklu za vežbanje. Suprotno je poznato i kod onih koji izlgedaju kao da ne jedu puno i koji, međutim, imaju prekomernu težinu.
Zašto su neki debllji,a drugi tanji, a jedu slične količine hrane i održavaju slične nivoe fizičke aktivnosti? Čemu se pridržavaju ove prividne metaboličke nedoslednosti? Neki mogu biti posledica faktora koji nisu uzeti u obzir. Ali još jedan važan element koji treba uzeti u obzir je genetski faktor, naročito zbog njegove učestalosti na metabolizam, a samim tim i na potrošnju energije.
Gojaznost je nasledna
Studija objavljena ove godine uporedila je genom 1.600 veoma tankih ljudi, 2.000 vrlo gojaznih i 10.400 normalne težine. Rezultati su potvrdili da je gojaznost nasledno stanje do neke mere, ne baš visoke, ali važne. Da budemo precizni, procenjivali su njihovu naslednost na 32%.
Mršavost je takođe nasledna, mada u nešto manjoj meri, 28%. Ovi procenti ukazuju na procenat promenljivosti proučavane osobine – gojaznosti ili mršavosti – u populaciji koja je posledica naslednih faktora.
Takođe su identifikovali skup genetskih varijanti povezanih sa stanjem, od kojih su neke već bile poznate, a druge povezane sa suprotnim. Zato su gojaznost i mršavost, barem delom, nasleđeni. Iako mnogima to i nije neka uteha.
Zato što lažu da jedu malo.
Ne treba jesti malo da bi gubio na težini, treba kuvati povrće poput karfiola, brokolija, boranije, šargarepe, šampinjona, šitake, kurkume, sojine ljuspice, malo ovsenih pahuljica, paprike, paradajza, oslića, skuše, sardine i pasulja sa puno belog i crnog luka. Ne smete jesti brašno, šećer, ulje, mast, možete koristiti malo maslinovog ulja i jabukovosirće kao završnicu u pripremi hrane. Zaboravite na hleb, čak i onaj crni zdrav. Ja sam tako oslabio za tri meseca 15 kg, bez odricanja, da i jeo sam jabuke izmedju obroka, bademe, orah, leblebije, kikiriki i bundevino seme. Treba znati znanje i promeniti način ishrane sa što više povrća i voća. Da bi smršali smanjite unos natrijuma, konzervansa, soli, konzervirane i industrijske hrane. Pijte samo negaziranu vodu, sokovi i alkohol su zabranjeni. Med nije preporučljiv, bolje koristite steviju ako baš morate da sladite.