Visoki računi za energiju su za mnoge Nemace šok i pokretačka snaga za proteste. Hiljade ljudi svake sedmice izađe na ulice, uglavnom na istoku. Razlozi nezadovoljstva leže dublje, a posledice bi mogle biti dalekosežne.
Frizerka Petra Šolc je unapred upozorila okupljene na protestu u Plauenu u Saksoniji: njen govor će biti “malo kritičkiji”.
– Voda mi je došla do grla, na ivici sam da sve izgubim – jada se samohrana majka opisujući stanje koje trenutno tišti mnoge građane Nemačke.
Vruća jesen
Slično se ovih dana može čuti na mnogim protestima pre svega na istoku Nemačke, na području nekadašnje Nemačke Demokratske Republike.
Levica, AfD i razne druge desničarske grupe koriste nezadovoljstvo naroda i pozivaju na pobunu i “vruću jesen” protiv energetske i socijalne politike vlade. Hiljade se odazivaju, i sve ih je više.
I danas, na Dan Nemačkog ujedinjenja (3.10.) je sledeća runda protesta. U Plauenu je na okupljanje pozvala radikalno desničarska grupacija Treći put. U Berlinu su to Zanatlije za mir.
Pritom se nezadovoljstvo zbog visokih računa za gas i struju meša sa kritikom Vlade, opšta ogorčenost sa fundamentalnim sumnjama u demokratski sistem, zgražavanje zbog rata u Ukrajini sa kritikom zapadnih sankcija Rusiji. Sve je pomešano. A izbor reči sa desnice i levice odjednom je sličan.
Ovo je doduše daleko od “narodnih pobuna” kojih se plaši ministarka inostranih poslova Analena Berbok. Ali jesen je tek počela.
“Tek smo na početku mobilizacije”, kaže šef Levice Martin Širdevan za dpa. “Biće još mnogo toga. Narednih nedelja mnogi će dobiti znatno uvećane račune za gas i struju. To pogađa milione ljudi. Naša poruka je: tu smo.”
Istok nije kao Zapad
Jasno je da su mnogi ljudi, posebno na istoku, prijemčivi za najnovije pozive na proteste.
– U suštini, visoke cene energije i sveukupno povećanje cena, naravno, pogađaju sve u celoj zemlji, ali na istoku ima manje imovine, veći je udeo malih preduzeća sa manje rezervi i manjim prihodima – kaže političarka Zelenih Paula Piehota za dpa.
Istovremeno, na Istoku su sveža sećanja na godine posle ponovnog ujedinjenja, a poverenje u politiku slabo.
Nezadovoljstvo “istočnjaka” demokratijom je potkrepljeno i službenim podacima. Prema ispitivanjima koje je naručio vladin poverenik za pitanje bivše Istočne Nemačke Karsten Šnajder, samo 39 posto građana na istoku zemlje je zadovoljno trenutnim stanjem demokratije u zemlji.
Piehota to objašnjava ovako: “Neki ljudi na Istoku imaju utisak da su dva puta dobili gore karte – 1945. i 1990-ih. Oba puta su gore prošli od onih u Zapadnoj Nemačkoj. Odnos sa Rusijom je takođe komplikovaniji za mnoge na istoku, a nepoverenje u NATO i industriju naoružanja je veliko.”
Jačanje desnice
U nezadovoljstvo se uključuju desničarske grupe. Ovako to vidi saksonski službenik za ustavnu zaštitu Kristijan:
“Opravdane brige i potrebe građana služe desničarskim ekstremistima samo kao sredstvo za njihovu antiustavnu agendu.” Piehota na to kaže: “Demonstracije su na Istoku drugačije, to je jednostavno tako”.
Čini se da desnica ima priliv na ovaj ili onaj način. Prema istraživanju javnog mnjenja Insa za “Bild”, AfD je trenutno broj jedan na istoku – sa i do 27 odsto glasača, a u celoj Nemačkoj ima 15 odsto. U istom istraživanju, Levica je dobila 8 odsto na istoku i 6 odsto u celoj zemlji.
Po toj anekti od 1. oktobra na saveznom nivou CDU/CSU bi dobio 28 odsto glasova, SPD 19 odsto, Zeleni 18 odsto i FDP 8 odsto. To bi značilo da vladajuća koalicija može trenutno da računa sa samo 45 odsto podrške birača. Piehota je apelovala na Levicu da se suprotstavi desnici, bar na lokalnom nivou, kao i ranije, zajedno sa Zelenima i SPD.
Ako AfD postane još jača na istoku, ostalim partijama će biti sve teže da formiraju stabilne vlade. “Ako ova zima krene naopako, Istok bi mogao postati još komplikovaniji, jer se poltički centar dodatno proređuje”, kaže poslanica Zelenih Piehota.
