Emanuel Makron, predsednik Francuske, raspisao je vanredne izbore za francuski parlament, odmah nakon evropskih. U Nemačkoj za to postoje ustavne prepreke.
“Makron je raspisao nove izbore, zašto to ne uradi i Olaf Šolc?” To se otprilike moglo pročitati u komentarima na internetu odmah posle evropskih izbora.
Ali, to nije tako jednostavno: politički sistemi u Nemačkoj i Francuskoj se razlikuju. U Nemačkoj se vanredni izbori ne mogu tek tako raspisati, za to je potrebno nekoliko međukoraka.
Francuski predsednik, prema članu 12 francuskog Ustava, ima pravo da raspusti Nacionalnu skupštinu i da raspiše nove izbore za parlament. To je Makron učinio u nedelju uveče. Pritom je važno naglasiti da se na tim predstojećim izborima ne glasa o njegovom mandatu, prenosi Dojče vele.
Reč je samo o novim izborima za Nacionalnu skupštinu, dakle za parlament.
Francuskog predsednika direktno bira narod na posebnim izborima, a ne parlament. Predsednički izbori u Francuskoj trenutno nisu na dnevnom redu.
U Nemačkoj vanredne izbore za Bundestag ne mogu da raspišu ni kancelar, ni predsednik. To nije predviđeno Osnovnim zakonom.
Tvorci nemačkog Osnovnog zakona su, nakon iskustava iz Vajmarske Republike, hteli da obezbede veću stabilnost i vanredni parlamentarni izbori su zato mogući tek nakon što se preduzmu određeni koraci.
Prvi od njih je da kancelar, prema članu 68 Osnovnog zakona SR Nemačke, postavi pitanje poverenja u Bundestagu. I isključivo je njegova odluka da li će on to da učini ili ne. Ako tad dobije povjerenje, sve ostaje po starom. On je time obezbedio svoju većinu u Bundestagu.
Ako izgubi, sledi još jedan korak. Tada predsednik na predlog kancelara može u roku od 21 dan da raspusti Bundestag – osim ako poslanici Bundestaga većinom ne izaberu neku drugu osobu za kancelara ili kancelarku.
Ako predsednik prema članu 39 Osnovnog zakona raspusti Bundestag, novi izbori moraju biti održani u roku od 60 dana. U Nemačkoj bi ti novi izbori bili povezani sa mandatom kancelara, zato što kancelara bira Bundestag.
Bundestag je poslednji put raspušten i održani su vanredni izbori 2005. godine. Tadašnji kancelar Gerhard Šreder postavio je pitanje poverenja nakon izbora u pokrajini Severna Rajna Vestfalija i izgubio.
Predsednik Horst Keler tada je raspustio nemački parlament, što je dovelo do novih izbora.
ŽIVELA AMERIKA, EVROPSKA UNIJA I SRBIJA U EU!
ISTINA SE NE MOŽE MENJATI, ONA JE UVEK ISTA.
MI SRBI SMO U EU! SVI SRBI ZNAJU, EVROPA JE NAŠA KUĆA, U TO NEMA SUMNJE A I MI SRBI SMO NJENI UKUĆANI.
SRBIJA JE NA ZAPADU, U EVROPI, U EU, MEĐU SVOJIMA, SVOJOM BRAĆOM ! ŽIVELA EVROPA! ŽIVELA AMERIKA! ŽIVELA SRBIJA, EVROPSKA NATO SRBIJA, ŽIVELA EVROPSKA UNIJA SA SRBIJOM U NJOJ… EVROPSKA NATO SRBIJA, KONAČNO SVOJA NA SVOME MEĐU SVOJIMA. ONI KOJI NE VOLE NAŠ ZAPAD TREBA DA BOJKOTUJU ISTI, TAKO ŠTO ĆE ISTOK PODRŽATI UNIŠTAVAJUĆI (CEPAJUĆI) NAŠE ZAPADNE EVRE I DOLARE A TRAŽITI PLATU U RUBLJAMA I JUANIMA, TRAŽITI POSAO NA ISTOKU U rUSIJI I kINI I NARAVNO sEVERNOJ kOREJI, GDE SE RADNIČKA PRAVA VEOMA POŠTUJU. A I SVE OSTALO LOŠE ZAPADNO,OD AUTOMOBILA,GARDEROBE, TEHNIKE,,,, MENJATI ZA BOLJE ISTOČNO. PATRIOTE, POZOVITE ROĐAKE PATRIOTE DA SA NAŠEG ZAPADA IDU DA RADE NA ISTOK, DA SE KOD NAS NE MUČE RADEĆI ZA BEZVREDNE PRLJAVE EVRE I DOLARE I DA VIŠE DOPRINOSE VOLJENOM ISTOKU…ŽIVELA EVROPSKA NATO UKRAJINA!!! USKORO SAMO EVRO I U SRBIJI!!!
NE MOŽEMO MI SRBI DA ODNESEMO SRBIJU SA ZAPADA IZ EVROPE I EU NA ISTOK ALI MOŽE DA SE ODSELI (ODNESE SEBE) ONAJ KOME SE TO NE SVIĐA!!! SRBIJA JE SRCE EVROPE! ŽIVELA EVROPSKA SRBIJA!!!