Kratki, privremeni trenuci nemogućnosti da se setimo nekih običnih stvari, u poslednje vreme se svima sva češće dešavaju, navode stručnjaci koji se bave proučavanjem pamćenja.
Profesor Grant Šilds, inače tridesetdvogodišnjak, koji se bavi proučavanjem pamćenja, držao je predavanje studentima o tome kako stres deluje na naše kognitivne sposobnosti. U jednom trenutku je zablokirao, i nije mogao da se seti imena svog asistenta, piše kolumnistkinja Vol strit džurnala, Elizabet Berštajn.
Naravno, bilo mu je neprijatno, posebno kada je čuo smeh studenata kada je izgovorio pogrešno ime. Ova privremena kratkotrajna zaboravnost u poslednje vreme je sve češća pojava kod sve većeg broja ljudi, bez obzira na godine, tvrde stručnjaci.
Ne uspeva nam da se setimo jednostavnih stvari, imena prijatelja ili kolege koga dugo nismo videli, reči koje su nam inače dobro poznate, pa čak i obavljanja nekih rutinskih stvari koje inače radimo bez razmišljanja.
Živimo u sve burnijim vremenima, posle pandemije kovida vraćamo se nekim aktivnostima i snalazimo se u još jednom novom „normalnom“. Ratovi, krize, izbeglice, nestašice…. Sve te promene troše našu kognitivnu energiju, čak i više nego što smo toga svesni, tvrde neuronaučnici.
Zato nije ni čudno što ne možemo da se setimo šta smo jeli za doručak.
Opterećena “radna memorija“
– Naši mozgovi se trenutno ponašaju kao računari sa previše otvorenih prozora. To usporava našu moć da obrađujemo podatke, a pamćenje je jedno od područja koja su pogođena ovim problemom – naglašava Sara S. Mednik, neuronaučnik i profesor kognitivne psihologije na kalifornijskom Univerzitetu Irvin.
Hroničan i kumulativni stres posledih godina, posebno u periodu pandemije, uzeo je svoj danak. Istraživanje koje sprovodi dr Grant Šilds, pokazalo je da ljudi pod stresom imaju problema sa pamćenjem. Stres negativno utiče na našu pažnju i san, a to posledično utiče i na pamćenje. Isto tako hronični stres može da ošteti mozak i izazove dodatne probleme sa pamćenjem, napominje dr Šilds, profesor na Univerzitetu u Arkanzasu.
Često, kao računar, imamo previše otvorenih „prozora“
Pored toga, more informacija koje dolaze sa svih strana zakrčuju naše mozgove. Jako teško održavamo pažnju jer neprestano listamo po telefonu, a istovremeno radimo i druge stvari, a to nam, tvrde neuronaučnici, otežava da dugotrajno zabeležimo konkretna sećanja. Jako je teško prisetiti se nečega bez konteksta, a u tu kategoriju, na primer, spadaju i imena saradnika koji sa nama razgovaraju uživo, a ne preko Zuma.
U sve to se umešala i jednolična svakodnevica tokom pandemije. Kako da se setimo određenog događaja kada nam je svaki dan isti?
– Novi događaji pogoduju našem pamćenju. Kada se sva naša iskustva stope u jedno, teško nam je da se prisetimo pojedinačnih trenutaka – navodi profesor psihologije na Univerzitetu Vašington, kognitivni neuronaučnik, Zaharia Riah, u izjavi za Vol strit džurnal.
Postoji način da popravimo pamćenje
S godinama pamćenje nam postaje lošije, ali s obzirom na to da ljudi kognitivno drukčije stare, naučnici ne znaju kada to tačno počinje.
Neke studije pokazuju da je pamćenje najbolje kod ljudi u dvadesetim godinama i da posle toga počinje sistematski da opada, dok neka druga istraživanja pokazuju da najveći pad počinje oko šezdesete.
Ako ste zabrinuti za svoje pamćenje, trebalo bi da posetite lekara, posebno ako i drugi primećuju vašu zaboravnost.
Pored toga, stručnjaci daju i savet šta da uradimo kako bismo popravili pamćenje:
Ne forsirajte
Ako se trudite da se nečega setite, to je kontraproduktivno, kažu stručnjaci. To nas frustrira, a ta frustracija emocionalnom delu mozga dozvoljava da preuzme dominaciju nad delovima koji su zaduženi za pamćenje, ističe Dženifer Kilkas, klinički psiholog i profesor psihijatrije na Medicinskoj školi Univerziteta Jejl.
Dajte sebi vremena, duboko udahnite, smirite misli i pokušajte kasnije.
Prestanite sa multitaskingom
Teško je da se setimo ili zapamtimo bilo šta ako obavljamo više stvari odjednom, napominje dr Kilkas. Sklonite telefon i već to će vam pomoći da kontrolišete preterani dotok informacija. Pokušajte da radite jednu po jednu stvar. Obratite pažnju na male stvari koje odrađujete po automatizmu, kao što je, na primer, pranje zuba.
– Kad vežbate održavanje pažnje u trenucima koje ne smatrate bitnim, postaće vam mnogo lakše u trenucima koji su bitni – ističe dr Kilkas.
Opustite mozak
Ovo će ojačati frnotalni režanj koji je uključen i kod pamćenja i kod prisećanja, ali i kod regulacije stresa, navodi dr Mednik. Ona preporučuje svakodnevne vežbe meditacije, jogu ili jednostavno kontrolu disanja, bar deset minuta dnevno.
– Prošetajte po prirodi. Povežite se sa ljudima koje volite, dugo razgovarajte, zagrlite nekog, vodite ljubav… Intimnost smanjuje stres jer se osećamo sigurno i zbrinuto – kaže dr Mednik.
Naspavajte se jer to čisti naš um od štetnih stvari koje nam blokiraju metalne procese.
Budite prisutni
Budite potpuno prisutni i pažljivo slušajte kada razgovarate s ljudima. To će vam pomoći da se bolje prisetite onoga što ste želeli da kažete jer vam um neće biti rastrzan i prezaposlen, pa ćete se i lakše setiti šta je izrečeno.
Zato, sklonite telefon, isključite TV i obratite pažnju na ono što vam ljudi govore, nemojte samo da čekate svoj red da progovorite.
– Svakom razgovoru treba pristupiti s namerom. Ako nemamo duboku povezanost, kako uopšte možemo da očekujemo da ćemo se prisetiti šta se dogodilo? – zaključuje dr Dženin Tarner, profesorka komunikologije na Univerzitetu Džordžtaun.
odlican tekst,..prepoznajem se ,nazalost,sasvim,..