Zašto se „smanjuje“ ruska flota?

EPA

Ruski brodograditelji, tvrdi „Forbs“, nisu u stanju da naprave nove krstarice i poboljšaju postojeće brodove. Reč je o teškoj nuklearnoj raketnoj krstarici projekta 11442 M „Admiral Nahimov“, čija modernizacija zaostaje od svih najavljenih rokova. U čemu je problem i da li je sve stvarno tako strašno?

Diskusija o popravci i modernizaciji „Admirala Nahimova“, kog ponekad nazivaju ruska „Zvezda smrti“, započete su 2008. godine. Mediji su pisali da će radovi biti završeni za četiri godine, mada, na kraju je sve ostalo samo na papiru.

Dug put do savršenstva

U junu 2013. godine rusko Ministarstvo odbrane potpisalo je ugovor o modernizaciji teške nuklearne ratne krstarice „Admirala Nahimova“. U planu je bila kompletna popravka motorno-energetskog postrojenja, obnavljanje električne opreme i desetine hiljada kilometara kablovske trase broda, kao i radiotehničkog oružja. Prema ugovoru, predaja modernizovane krstarice floti je trebalo da se održi 2018. godine. Popravkom i modernizacijom krstarice se bavi kompanija „Sevmaš“ u Severodvinsku koja je najveće preduzeće koje može da radi sa brodovima ove veličine (dužina 250 metara, deplasman više od 25.000 tona). Godine 2020. brod je porinut u vodu i zasad postoji mogućnost da se radovi u potpunosti završe ili ove, ili sledeće godine. Mislim da će biti potrebno najmanje godinu dana za testiranje modernizovane krstarice, pa će brod biti predat mornarici u periodu od 2023. do 2024. godine, odnosno mnogo kasnije nego što je prvobitno planirano.

Ipak, promene koje će se videti na najvećoj ruskoj krstarici su impresivne i to treba istaći.

Da li će krstarica dobiti S-500?

Planirano je da se na brodu u potpunosti zameni ofanzivno i odbrambeno oružje: dvadeset lansera protivbrodskih raketa „Granit“ koje su glavno oružje krstarice, biće zamenjeno sa nekoliko univerzalnih lansera višenamenskog raketnog kompleksa „Kalibar“. Dobivši najsavremenije modifikacije „Kalibra“, krstarica će moći da koristi vrlo širok spektar krstarećih raketa — ne samo same „Kalibre“ za gađanje morskih i kopnenih ciljeva (domet do 2500 km), već i supersonične protivbrodske rakete „Oniks“ (domet do 300 km) i, naravno, perspektivne hipersonične rakete „Cirkon“.

Uzimajući u obzir činjenicu da dimenzije krstarice omogućavaju ugradnju najmanje osam takvih univerzalnih lansera, dobijamo gotovo tri puta veći broj raketa u jednoj salvi. I to najsavremenijih raketa, koje je danas ili nemoguće ili ih je izuzetno teško presresti sa postojećim sistemima PVO.

Biće obnovljen i odbrambeni sistem nove krstarice. Sasvim je moguće da će glavni raketni sistem PVO broda biti pomorska verzija kopnenog protivavionskog sistema S-500 „Prometej“. Još nije bilo tačnih informacija o njegovoj ugradnji na brod, ali takav korak bio bi logičan, jer se ispitivanja S-500 privode kraju. Čak i ako se S-500 ne pojavi na krstarici projekta 11442 M, tada će raketni kompleks S-300F, koji je već ugrađen na brodu, biti modernizovan. Njegove sposobnosti će biti dovedene do nivoa kopnenog kompleksa S-400.

Na krstarici će biti obnovljeni i raketno-artiljerijski odbrambeni sistemi bliske borbe, koji treba da štite brod od bombi, krstarećih raketa i od dronova i letelica koje probijaju daleku liniju odbrane. Takvi sistemi će biti pomorske modifikacije poznatih kompleksa „Pancir“ koje su pružile pouzdanu zaštitu ruskoj bazi Hmejmim u Siriji.

Sve ove promene omogućiće da se dobije možda najsavršeniji brod u pogledu naoružanja i zaštite u ruskoj floti (a možda i ne samo njoj). Naravno, brodograditelji su u takvoj situaciji taoci mnogih partnera koji se bave isporukom najnovijih, i ponekad još neispitanih do kraja, borbenih sistema. To je jedan od glavnih razloga za primetno zaostajanje sa rokovima u modernizaciji broda.

Popravka „Petra Velikog“

Nakon što se završi modernizacija „Admirala Nahimova“, druga ratna krstarica „Petar Veliki“ ići će na dugo očekivanu popravku koja bi otprilike mogla da potraje šest godina. Posle toga, ruska mornarica će imati dve krstarice, dok bi po pravilu obe okeanske flote (Severna i Tihookeanska) trebalo da imaju po 1-2 takva broda.

Zašto? Krstarica omogućava da se vode velike operacije u okeanu — ona postaje jezgro eskadrile brodova, njihov „kišobran“ i glavna udarna pesnica. Fregate i drugi brodovi imaju ograničen domet i autonomiju, dok krstarica ima mnogo šire mogućnosti. Pored toga, krstarica poput 11442 M teoretski može da uništi nosače aviona.

Drugo je pitanje da li se Rusija suočava sa takvim globalnim zadacima…

Da li su Rusiji potrebne „Zvezde smrti“?

Nedavno je generalni direktor „Objedinjene korporacije za brodogradnju“ Aleksej Rahmanov rekao za Sputnjik da projekat izgradnje razarača „Lider“ neće biti realizovan. Izgradnja ovog broda je trebalo da počne još 2017. godine, ali sada je jasno da projekat neće biti sproveden u onom obliku u kojem je ranije zamišljen.

Razarač „Lider“ je trebalo da postane prilično veliki ratni brod sa deplasmanom oko 14 hiljada tona, nuklearnim postrojenjem i impresivnim arsenalom najsavremenijih sistema naoružanja, uključujući „Cirkone“ i S-500. U pogledu svojih mogućnosti to ne bi bio razarač, već krstarica koja bi zauzimala srednji položaj između teških nuklearnih brodova projekta 11442 M i konvencionalnih ratnih brodova.

Mislim da šefovi brodogradnje shvataju da, uzimajući u obzir iskustvo modernizacije nuklearne krstarice „Admiral Nahimov“, izgradnja „Lidera“ može rusku brodogradnju uvući u prilično ozbiljnu krizu.

Stvar je u tome što se istovremeno sprovodi (uz određena odlaganja) program izgradnje fregata projekta 22350 „Admiral Gorškov“. Nakon ulaska u službu raketa „Cirkon“, ove fregate biće funkcionalno i po mogućnostima bliske „Lideru“.

Očigledno su šefovi brodogradnje, zajedno sa vojskom, odabrali realnije i manje ambiciozno jačanje sposobnosti mornarice putem korveta i fregata — brodova koji su floti u svakoj slučaju potrebni, da bi rešili pre svega lokalne probleme. Na kraju krajeva, upravo na brodove ovih klasa pada glavni posao u svim operacijama: odbrana od podmornica, čuvanje velikih brodova, borba protiv sličnih i malih neprijateljskih brodova, čuvanje konvoja, podrška desanata i tako dalje.

Izgradnja „Zvezda smrti“ i projekata novih vrsta brodova koji su impresivni po svojim mogućnostima, odložiće se do trenutka kada bude dovoljno snage i resursa za to. Do trenutka kada to postane zaista važna potreba mornarice, a postizanje pariteta u okeanima bude državni zadatak.