Ako se i vama čini da vam hrana koju volite i s kojom niste imali nikakve probleme više “ne uzvraća ljubav”, ne umišljate stvari.
Postoji više razloga zašto stomak postaje osetljiviji kako starimo.
Tokom procesa starenja, menja se i naš organizam, tako da ne treba da vas čude oni čudni zvuci koje proizvode zglobovi ili užasan osećaj umora nakon žurke.
Nažalost, ni digestivni sistem nije lišen ovih promena.
– Problemi sa varenjem mogu se javiti u bilo kom uzrastu i mogu postati češći kako starimo – ističe dr Sara Atala, američki gastroenterolog iz Nju Džersija.
Prema Nacionalnom institutu za zdravlje, otprilike 60 do 70 miliona Amerikanaca pati od digestivnih poremećaja.
Najčešći simptomi su gorušica, nadimanje, bol u stomaku i promene u radu creva (zatvor, dijareja ili njihova kombinacija).
Utvrđivanje šta izaziva poteškoće u varenju hrane može biti teško jer je to višestruki problem koji obično proizlazi iz veoma individualne kombinacije faktora vezanih za starenje i način života.
Uticaj procesa starenja na varenje
Kako starimo, nervi i mišići u gastrointestinalnom traktu mogu početi da otkazuju, što dovodi do promena u načinu na koji organi za varenje funkcionišu pojedinačno i rade zajedno – što obično utiče na sam proces varenja i usporava ga.
Kretanje unutar jednjaka i mišića uključenih u gutanje možda neće biti tako efikasno ili koordinisano, na primer, i može dovesti do veće stope refluksa jednjaka (poznatog kao GERB, kada sadržaj želuca počne da se vraća), dok sporija pokretljivost želuca može prouzrokovati zadržavanje onoga što ste jeli i izazvati digestivne smetnje.
– Želudačna sluznica takođe može postati tanja s godinama, što vas čini podložnijim upali – navodi Atala.
Smanjena proizvodnja prostaglandina tokom vremena (supstanca slična hormonu koja igra ulogu u lučenju želudačne kiseline i funkciji GI mišića) takođe znači smanjenje zaštitne sluznice želuca, čineći nas sklonijim gastritisu i čirevima.
Sledeća stanica na digestivnom putu hrane je zaustavljanje u tankom crevu.
– Spora pokretljivost može dovesti do veće stope bakterijskog rasta, što može izazvati nadimanje i dijareju – rekla je dr Sunana Sohi, gastroenterolog iz Luisvila.
A ako motilitet debelog creva prestane, pripremite se za mogući zatvor i divertikulozu (stanje u kojem se formiraju male kesice koje guraju slabe tačke u zidu debelog creva, što vas dovodi u opasnost od pogoršanja simptoma, kao što su krvarenje i upala).
Zatim, tu su hronična zdravstvena stanja koja se akumuliraju kako starimo (artritis, kardiovaskularne i metaboličke bolesti), od kojih mnoga mogu izazvati ograničenja u kretanju, pogoršavajući probleme sa pokretljivošću creva.
– Ako se ne krećete, vaša creva se ne pomeraju – navodi dr Priteš Muta, vanredni profesor MekGovern na UTHealth u Hjustonu. Što se tiče lekova koje uzimamo za lečenje ovih stanja (i na recept i bez recepta, posebno na primer, popularni lekovi protiv bolova kao što su aspirin i ibuprofen), poznato je da izazivaju neželjene efekte kao što su mučnina, zatvor, dijareja, bol u stomaku, čak i čirevi…
Najbolji načini za optimizaciju varenja kako starimo
Sve ovo je frustrirajuće i zabrinjavajuće, ali stručnjaci naglašavaju da postoje načini da se smanje stomačni problemi povezani sa starenjem.
Stručnjaci preporučuju sledeće:
Bolje žvaćite hranu
Varenje počinje u ustima.
– Enzimi pljuvačke pomažu u varenju skroba i masti u ustima, smanjujući opterećenje na digestivni trakt. Alkalni pH pljuvačke takođe pomaže u neutralizaciji kiseline u jednjaku zbog refluksa i ublažavanju simptoma GERB-a – kaže Muta.
Sečenje na manje komade i žvakanje najmanje 15 do 20 puta po zalogaju može pomoći u ublažavanju komplikacija povezanih sa otežanim gutanjem.
– Proizvodnja pljuvačke ima tendenciju da se smanjuje kako starimo, što može uticati na žvakanje i gutanje – rekao je dr Sohi.
Prema Američkom udruženju stomatologa, dvostruko je veća verovatnoća da ćete razviti suva usta ako uzimate jedan ili više lekova dnevno, u poređenju sa ljudima koji to ne čine. Na primer Pijuckanje vode između zalogaja može biti od pomoći ako su suva usta problem tokom obroka.
Jedite više biljne hrane i manje prerađene hrane
Najbolji način da se optimizuje varenje je jesti što je moguće manje prerađene hrane i što više namirnica biljnog porekla.
– Ishrana bogata prerađenom hranom može da promeni mikrobiom creva, što dovodi do disbioze – rekao je Sohi, dodajući da je nezdrava ravnoteža crevnih bakterija povezana sa većom stopom digestivnih bolesti.
Osim što održavate mikrobiom creva na pravom putu, ishrana zasnovana na biljci je najbolji način da povećate unos vlakana, što je važno za redovnu stolicu.
Vlakna
Rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna pozitivno utiču na varenje, objasnio je Muta. Oni ne samo da čine vaše vreme provedeno u toaletu prijatnijim i efikasnijim, već i smanjuju verovatnoću fekalne inkontinencije i čak pomažu u lečenju dijareje apsorbujući vodu.
Voda
Hidratacija je ključna za izbegavanje zatvora, rekao je Muta, posebno kada počnete da povećavate unos vlakana, što znači da ne možete zaboraviti na dnevni unos vode.
Izuzetno je važna jer prenosi hranljive materije (vitamine, minerale, belančevine, šećer) do organa u telu, a pored toga ispunjava ćelijski i međućelijski prostor, učestvuje u hemijskim reakcijama, i pomaže varenje.
Kretanje
– Vežbanje stimuliše pokretljivost gastrointestinalni trakta (GI), tako da to može biti od velike pomoći za varenje. Ležanje na kauču nakon jela je jedna od najgorih stvari koje možete da uradite, jer ne samo da ne pomaže pokretljivosti GI trakta, već može i da podstakne refluks kiseline -upozorava Sohi.
Dr Muta se slaže i preporučuje hodanje oko 15 minuta posle obroka kako bi se stomak aktivirao i poboljšao njegovo pražnjenje.
Dovoljno sna
– Spavanje je mehanizam lečenja za telo, a preporuka je sedam do devet sati noću – manje može negativno da utiče na crevnu barijeru i imunitet – navodi dr Muta.
Istraživači još uvek otkrivaju tačne mehanizme iza ovog, ali jedna teorija je da nedostatak sna dovodi do povećanja mikroskopske upale u crevima.
Uzmite lekove kako je propisano
– Svaki lek ima gastrointestinalne neželjene efekte – čak i oni koji su propisani za gastrointestinalne bolesti. Uzimanje lekova tačno onako kako je propisano smanjuje rizik od neželjenih efekata – ističe dr Muta.
Lekari upozoravaju da lekove ne treba uzimati na prazan stomak, a one za suzbijanje kiseline 30 minuta pre doručka. Ali ako se pojave neželjeni efekti, obavestite svog lekara.
Kada treba da se obratite lekaru zbog problema sa varenjem?
– Čak i ako ste ubeđeni da su digestivne drame koje doživljavate povezane sa godinama ili su znak da je vašem načinu života potrebna promena, važno je da delite svoje simptome sa svojim lekarom, jer ponekad može biti više ozbiljnih uzroka toga – rekla je dr Nina Mohan, gastroenterolog i docent kliničke medicine na Medicinskom fakultetu Levis Kac na Univerzitetu Templ u Filadelfiji.
Ako pored stalne nelagodnosti pri odlasku u toalet, imate i probleme sa gutanjem, bolove u stomaku, mučninu i/ili povraćanje, neobjašnjivi gubitak težine ili ste primetili krv u stolici (ili izgleda crno), vreme je da se konsultujete sa gastroenterologom.
– U zavisnosti od problema, lekar može da počne sa analizom krvi i prepiše lekove ili uradi dodatna ispitivanja, kao što su endoskopija ili kolonoskopija – rekla je dr Atala.
