Iako nismo jedina vrsta koja se ljubi, mi to radimo na jedinstven i lični način.
Ljubljenje je univerzalni izraz naklonosti, ali da li ste se ikada zapitali odakle ta praksa potiče? Evolucioni psiholozi sugerišu da je današnje ljubljenje možda nastalo od „hranjenja poljupcima“ – razmene sažvakane hrane od majke do deteta, što je u prošlosti bila uobičajena praksa tokom procesa odvikavanja. Na ovaj način majke su pomogle bebama da lakše svare hranu uz pomoć pljuvačke i žvakanja. Zanimljivo, ovaj proces podseća na francuski poljubac, piše Yahoo.
Postoji još nekoliko faktora koji doprinose razumevanju ove prakse. Na primer, beba može da vidi samo 20-25 centimetara ispred svog lica, što znači da smo od malih nogu učeni da prepoznajemo lica sa izuzetnom tačnošću. Takođe, beonjače naših očiju su evoluirale da nam pomognu da razlikujemo pravac pogleda druge osobe, aktivirajući posebne neurone kada nas neko gleda. Lica su ključ naše društvene kohezije.
Pored toga, imamo urođenu sklonost da imitiramo ponašanje drugih kao oblik društvenog povezivanja – na primer, kada nam neko uzvrati poljubac. Kombinujući ovo sa našom potrebom za toplinom i udobnošću, i majčinim ‘hranjenjem poljupcima’, možemo pretpostaviti da ljubljenje ima duboke korene u našoj evolucionoj prošlosti.
Prvi dokumentovani primeri romantičnog ljubljenja datiraju iz bronzanog doba, oko 2500-3500 godina pre nove ere. Na jednoj ploči iz 1900. godine p.n.e. n. e piše: ‘Gornja mi usna postaje vlažna, a donja usna! Zagrliću ga, poljubiću ga’. Vremenom je ljubljenje postalo toliko kulturno ukorenjeno da je u starom Rimu služilo kao način sklapanja bračnih ugovora. Danas, iako poljubac možda ne služi kao pravni ugovor, on može biti izraz ljubavi i naklonosti.
Ljubljenje takođe može biti oblik ‘usta na usta senzornog testiranja’. Naše čulo mirisa može otkriti imunološku kompatibilnost sa partnerom. Dr Marija Bikaljo, profesor imunologije, ističe da je raznovrsnost ono što čini uspešnu reprodukciju i da je podsvesni nagon za stvaranjem zdravog potomstva ključan pri izboru partnera.
Studija od 90 bračnih parova pokazala je veću genetsku raznolikost u poređenju sa slučajnim uparivanjem od 152 para, podržavajući ideju da biramo partnere na osnovu genetske kompatibilnosti, prenosi Večernji.hr.
