Jedna od tri osobe, prema istraživanjima, ne oseća se dobro tokom hladnijih i zimskih dana, u odnosu na lepše vreme. Reč je o vrsti depresivnog stanja koje se zove – sezonski afektivni poremećaj.
Kako vreme postaje hladnije, a dani sve kraći, neki ljudi primećuju da imaju manje energije i da se ne osećaju pozitivno kao obično.
Iako su ova osećanja za neke možda privremena, otprilike trećina ljudi stalno se tokom jesenjih i zimskih meseci bori sa vrstom depresije poznatom kao sezonski afektivni poremećaj.
Simptomi mogu varirati od blagih do ozbiljnih, ali obično uključuju loše raspoloženje, gubitak interesovanja ili zadovoljstva u stvarima u kojima su osobe ranije uživale, promenu apetita (obično osoba jede više nego obično), promene u spavanju (obično je potrebno više sna).
Istraživačima još nije jasno šta uzrokuje navedeni poremećaj, ali je reč o složenom i višeslojnom stanju.
Neka istraživanja sugerišu da bi to moglo biti zbog neispravnog funkcionisanja hipotalamusa (oblast mozga koja reguliše biološke procese kao što su raspoloženje, san i apetit) ili proizvodnje previše melatonina (hormona koji kontroliše naš ciklus spavanja i buđenja, koji proizvodi moždana epifiza).
Neki istraživači spekulišu da bi stvar mogla biti i zbog poremećenog cirkadijalnog ritma – prirodnog, unutrašnjeg procesa koji reguliše naš ciklus spavanja i buđenja.
Naravno, i drugi faktori mogu biti “u igri”. Na primer, neka istraživanja su pokazala da je veća verovatnoća da će žene doživeti neki vid sezonske depresije – iako je, zbog nedostatka specifičnih istraživanja, neizvesno da li ove rodne razlike zaista postoje i ako postoje, zašto.
Neki ljudi primećuju da njihovi simptomi počinju da se poboljšavaju kada godišnja doba počnu da se menjaju i proleće se približava. Ali to ne znači da ne postoji mnogo stvari koje ljudi mogu da urade tokom zimskih meseci kako bi im pomogli da se izbore sa simptomima.
Za osobe sa navedenim simptomima, preporučeni tretmani za olakšanje stanja, uključuju psihološke intervencije (kao što su terapije razgovora) ili uzimanje lekova (kao što su antidepresivi).
Istraživanja pokazuju i da je kognitivna bihejvioralna terapija (koja se fokusira na izazivanje naših uznemirujućih misli i promenu našeg ponašanja) efikasan tretman za ovaj poremećaj.
Šetnja, otvoren prostor i sunčeva svetlost
U jednoj studiji, istraživači su pokazali da je kognitivna bihejvioralna terapija povezana sa značajno nižom depresijom kada se stanje pacijenta prati godinu dana kasnije u poređenju sa tretmanom koja uključuje svetlosnu terapiju (izlaganje posebnoj jakoj svetlosti u trajanju od oko 20 do 30 minuta ili više dnevno).
Osobe koje su svakodnevno šetale takođe su pokazale značajna poboljšanja svih simptoma depresije u poređenju sa onima koji su bili izloženi veštačkom svetlu.
Ključni deo terapije je podrška pacijentima u tehnici koja se zove bihejvioralna aktivacija, koja ima za cilj da poboljša raspoloženje, ohrabrujući ljude da kvalitetno organizuju svoj dan i da se uključe u smislene, prijatne aktivnosti – na primer, hobije.
Istraživanja takođe ukazuju na to da određeni antidepresivi mogu biti posebno efikasni u lečenju simptoma sezonske depresije.
Uspešnost i način primene pomenute svetlosne terapije se takođe konstantno istražuju.
Jedna studija je pokazala da svetlosna terapija može biti efikasan način upravljanja simptomima sezonske depresije kada se koristi u kombinaciji sa antidepresivima.
Osim stručne pomoći, postoji nekoliko stvari koje ljudi mogu samostalno preduzeti, kako bi lakše podneli simptome sezonske depresije.
Izlazak napolje na prirodno dnevno svetlo može biti od koristi i prema jednoj studiji, dobijanje više prirodnog svetla tokom dana može pomoći u suzbijanju simptoma.
Učesnici studije koji su išli u svakodnevnu šetnju pokazali su značajna poboljšanja svih simptoma depresije, u poređenju sa onima izloženim veštačkom svetlu.
Iako je neizvesno zašto tačno dnevno svetlo može da poboljša simptome, ovo je i dalje laka i efikasna stvar koju ljudi mogu da urade da poboljšaju svoje raspoloženje svakog dana.
Ishrana i vežbanje
Studije takođe pokazuju i da način života, činjenica da li i koliko vežbate i kako se hranite – imaju veze sa depresijom.
Neki nalazi ukazuju na to da vežbanje (samostalno ili u kombinaciji sa svetlosnom terapijom) može umanjiti simptome depresivnih stanja.
Pregled koji ocenjuje uticaja vežbanja na depresiju je ukazao na psihološke boljitke (vežbanje odvraća pažnju od negativnih misli i dobro je “sredstvo” za druženje) ali i one fiziološke (kao što su pozitivne promene u nivou endorfina ili kortizola).
Preporuka je da se svako ko oseti simptome bilo kakvog depresivnog stanja, javi lekaru sa kim će se i konsultovati o eventualnoj terapiji.
