U Nemačkoj je sve više pokazatelja da se privredni rast usporava. Ima čak i naznaka moguće krize. Nemački građani to verovatno neće uskoro da osete. Ali bi mogle zemlje koje su privredno orijentisane na Nemačku, piše Dojče vele.
Na prvoj sednici nemačke Vlade posle letnjih praznika, kancelarka Angela Merkel suočava se s temom o kojoj dugo nije morala da razbija glavu: stanjem nemačke privrede i mogućim tendencijama razvoja.
Godinama je, naime, ona samozadovoljno mogla da prima k znanju vesti koje su dolazile: dugo je nemačka privreda znala samo za jedan pravac razvoja – na gore. Iz meseca u mesec beleženi su novi rekordi – u proizvodnji, izvozu i smanjenju broja nezaposlenih.
Nemački divovi kašljucaju
Vrlo zgodan propratni efekat tog razvoja bio je i njegov pozitivan uticaj na ekonomski razvoj u brojnim drugim zemljama, među kojima je i Hrvatska. Nemačka ne samo da je sve više proizvodila i izvozila, već je i sve više investirala, uvozila i trošila. To se u Hrvatskoj povoljno odrazilo, kako na izvoz robe, tako i na izvoz usluga. A tu značajnu ulogu igra turizam.
Međutim, u poslednje vreme sve je više kako ekonomskih stručnjaka, tako i novinara koji se bave privrednim temama koji upozoravaju na jedno inače logično pravilo: ono što se stalno uzdiže, jednog dana moraće da počne i da pada. Sve je više indikatora koji pokazuju da je nemačka privreda možda ipak dosegla određenu granicu rasta.
Neki veliki koncerni, poput najveće nemačke banke Dojče banka, hemijskih koncerna BASF i Bajer ili industrijskih giganata poput Simensa ili Tisenkrupa, najavljuju velika smanjenje broja radnih mesta i upozoravaju na pad ukupnog prometa i dobiti. U najnovijem izveštaju nemački Savezni zavod za statistiku navodi da je bruto društveni proizvod (BDP) u drugom kvartalu ove godine smanjen za 0,1 odsto.
Ta rana upozorenja stručnjaka nailaze na odjek i među političarima. Savezni ministar privrede Peter Altmajer (CDU) smatra da se radi o „ozbiljnom signalu upozorenja“. Prema njegovim rečima, nemačka privreda nalazi se u fazi „konjunkturalne slabosti, ali ne i recesije“.
Nemački ministar privrede Peter Altmajer uočava znakove „konjunkturalne slabosti, ali ne i recesije“
Hrvatska pod pritiskom
Preventivno delovanje nemačke politike, praćeno činjenicom da nemačka država još uvek raspolaže s ogromnim količinama novca, pa je u stanju da ublaži eventualne socijalne posledice daljeg pogoršanja privredne situacije, upućuje za sada na to da se, bar u dogledno vreme, realna ekonomska i životna situacija građana u toj zemlji neće osetno pogoršati.
Drugačija bi situacija međutim mogla da bude u zemljama koje su ekonomski blisko povezane s Nemačkom. Stara je krilatica da „kada Nemačka privreda kine, Evropu trese groznica“. A što je zemlja privredno slabija, to je i groznica jača.
Jedna od takvih zemalja je Hrvatska. Nemačka u ukupnom robnom izvozu Hrvatske ima udeo od 13,2 odsto, a u izvozu usluga 20,4 procenta. Zbog toga bi slabosti nemačke privede, koji se u toj zemlji gotovo i ne osećaju, za Hrvatsku mogle da predstavljaju ozbiljne poteškoće.
“Čitava naša proizvodnja već oseća posledice negativnih tokova u nemačkoj prerađivačkoj industriji, naročito onoj koja je vezana za automobilski sektor, gde su narudžbine ponegde smanjene i do 30 odsto”, navodi hrvatski privrednici.
Druga privredna grana, za Hrvatsku itekako važna, a koja bi slabljenjem privrednog zamaha u Nemačkoj mogla ozbiljno da bude pogođena, jeste naravno turizam. Damir Krešić, direktor Instituta za turizam u Zagrebu (IZT) za DW tim povodom kaže da je njegova ustanova takođe već došla do sličnog zaključka. Naravno, i sam je uočio da se u Hrvatskoj o tome ne diskutuje, i da se moguće posledice još ne analiziraju.
„Nemački turisti su ovde prošle godine ostvarili četvrtinu ukupnih noćenja“, kaže Krešić, „pa zaista možemo očekivati njihov smanjeni interes, ukoliko im ekonomija nastavi da im se usporava. Zato je već sada krajnje vreme da se pokuša da se takav efekat spreči, a pritom uopšte nije reč o malom izazovu.“
Prema procenama IZT, Hrvatska previše zavisi od nemačkog tržišta, bez dovoljne fokusiranosti na ostala. „Ili, da citiram ljude iz finansijske branše, ne bismo smeli da držimo sva jaja u istoj korpi“, dodaje Krešić. Ta izreka odnosi se kako na udeo nemačkih gostiju u hrvatskom turizmu, tako i na previsok udeo turizma u ekonomiji Hrvatske generalno.
Jos se secam tvrdnje jednog Hrvata iz 1971 godine da ce se Hrvatska za godinu dana, posle oslobodjenja od Srba, izjednaciti sa Austrijom i da ce za tri godine preteci i Nemacku. Bice raj za njih, jer imaju Jadran. I nece im biti potrebno da rade. Nadam se da je jos ziv i da uziva u svojim snovima.