Depresija polako postaje jedan od vodećih zdravstvenih problema kod mlađe populacije. Ovaj ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja duboko utiče na svaki aspekt života, a takođe može imati fatalni ishod.
Mentalno zdravlje u Srbiji okružuju brojne stigme, stid i sramota da se potraži pomoć, kao i razne zablude zbog kojih su mladi nedovoljno informisani o depresiji i dostupnim terapijama.
Simptomi depresije kod mladih
Depresija kod mladih se u najvećem broju slučajeva prvi put javlja u periodu puberteta. S druge strane, dosta je ređa pojava ove bolesti u ranom detinjstvu.
Simptomi depresije kod adolescenata jednaki su kao i kod odraslih: dolazi do promena u ritmu spavanja, telesnoj težini, bezvoljnosti, beznadežnosti, osećanja umora. Osim toga, simptomi depresije kod mladih su i preovlađujuće nezadovoljstvo, primetna i česta nervoza. Tinejdžeri se neprijateljski ponašaju prema roditeljima, a nisu retki ni napadi besa.
Roditeljima znak za uzbunu mogu biti i novi problemi u školi, kao i ako primete da tinejdžer ne održava ličnu higijenu kao ranije.
Depresija kod mladih praćena je niskim samopouzdanjem i sumornom slikom budućnosti. Mladi koji se bore sa depresijom u opasnosti su da se okrenu zloupotebi psihoaktivnih supstanci, zato je pravovremena i adekvatna reakcija roditelja od presudne važnosti.
Stres i okruženje kao okidači depresije
Svet se danas menja bržim tempom nego ikada, a nagle promene dovode do većeg stresa kod mladih nego u prethodnim generacijama. Stres izaziva depresiju i poremećaje raspoloženja.
Tinejdžeri koji su zbog okoline ili genetskih predispozicija skloniji stresu mogu stoga razviti simptome depresije u zbunjujućem i teškom periodu adolescencije.
Savremeni način života se odlikuje nedostatkom podrške porodice, manjkom fizičke aktivnosti i ličnih susreta, sunčeve svetlosti i većom upotrebom tehnologije. Svi ovi faktori utiču na sve češću pojavu depresije kod mladih.
Ne može se zanemariti ni uticaj životne sredine, kao što je ishrana prepuna brze hrane i povećana izloženost toksinima. Naš užurbani način života, toksini iz okoline i drugi elementi mogu povećati faktore stresa koji doprinose depresiji.
Uticaj društvenih mreža
Jedna od najvećih razlika u životu sadašnjih tinejdžera, u poređenju sa ranijim generacijama, je ta što oni provode mnogo manje vremena povezujući se sa vršnjacima lično, a više vremena povezujući se elektronskim putem, uglavnom putem društvenih mreža.
Takve veze su emotivno manje ispunjujuće i neretko dovode do osećanja izolovanosti i usamljenosti, koja su povezana sa depresijom.
Depresija kod mladih se razvija i zbog manjka samopouzdanja i iskrivljene slike o svom telu. Recimo, društvena mreža Instagram zasniva se uglavnom na imidžu. Najčešće je Instagram ključna platforma zbog koje mladi doživljavaju osećanja anksioznosti, depresije i zabrinutosti zbog izgleda tela.
Jedan od najčešćih uzroka depresije kod tinejdžera je nedostatak sna, koji mogu izazvati ili pogoršati društvene mreže. Istraživanja pokazuju da 60 odsto adolescenata gleda u telefone u poslednjih sat vremena pre spavanja i da u proseku spavaju sat vremena manje od svojih vršnjaka koji ne koriste telefone pre spavanja.
Plavo svetlo sa elektronskih ekrana ometa proces uspavljivanja; povrh toga, provera društvenih mrža nije opuštajuća aktivnost pred spavanje.
Nedostatak zdravih aktivnosti
Depresija kod mladih javlja se i zbog onoga što tinejdžeri ne rade kada nisu vreme na društvenim mrežama. Pre svega se misli na fizičku aktivnost i aktivnosti koje donose osećaj postignuća, poput učenja novih veština i razvijanja talenata.
Ako provodite puno vremena na telefonu, imate manje vremena za aktivnosti koje mogu izgraditi samopouzdanje, osećaj uspešnosti i povezanosti.
Društvene mreže takođe ometaju izvršavanje domaćih zadataka i drugih aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju. Postalo je uobičajeno da se tinejdžeri druže sa prijateljima na društvenim mrežama u isto vreme dok uče. Studije pokazuju da to smanjuje učenje i performanse.
