Jesenji i zimski meseci su period u godini kada većina ljudi kija, kašlje, žali se na povišenu temperaturu, jezu, drhtavicu…
Ali, većina izazivača bolesti prisutna je tokom cele godine, ne samo tokom jeseni i zime. Zbog čega se onda tokom ova dva godišnja doba češće razboljevamo nego u proleće i leto?
– Ovo je prvi put da imamo biološko, molekularno objašnjenje za faktor našeg urođenog imunološkog odgovora koji je, izgleda, ograničen nižim temperaturama – kaže dr Zara Patel, profesor otorinolaringologije i hirurgije glave i vrata na Stanfordu.
Snižavanje temperature u nosu za pet stepeni Celzijusa ubija gotovo 50 odsto milijardi ćelija koje se bore protiv virusa i bakterija u nozdrvama, pokazuju rezultati studije objavljene u The Journal of Allergy and Clinical Immunology.
– Hladan vazduh je povezan sa povećanom virusnom infekcijom, jer ste u suštini izgubili polovinu svog imuniteta samo zbog tog malog pada temperature – kaže rinolog dr Benjamin Blejer, vanredni profesor na Harvard Medical School u Bostonu.
Ipak, ova studija urađena je “in vitro” iako se ljudsko tkivo koristi u laboratoriji za proučavanje ovog imunološkog odgovora, ona nije sprovedena unutar pravog ljudskog nosa.
– Često se nalazi “in vitro” studija potvrđuju, ali ne uvek – ističe prof. Patel.
Da bi razumeli zašto dolazi do prehlade, Blejer i njegov tim zajedno sa Mansurom Amidžijem, koji predsedava Odeljenjem za farmaceutske nauke na Univerzitetu Northeaster u Bostonu, krenuli su u “naučni lov”.
Prema naučnom objašnjenju, kad respiratorni virus ili bakterija “upadnu” u nos, glavnu tačku ulaska u telo, prednji deo nosa detektuje patogen mnogo pre nego što to uradi zadnji deo nosa. U tom trenutku ćelije koje oblažu nos odmah počinju da stvaraju milijarde svojih kopija, odnosno takozvane ekstracelularne vezikule ili EV.
– EV ne mogu da se dele kao ćelije, ali su kao mini-verzije ćelija koje su posebno dizajnirane da ubiju ove viruse. EV se ponašaju kao mamci, tako da kad udišete virus on se zalepi za ove mamce umesto da se zalepi za ćelije – kaže Blejer.
Dalje, mini-kopije se izbacuju iz ćelija u nazalnu sluz, gde prestaju da napadaju patogene pre nego što stignu do svog odredišta i umnože se.
– Ovo je jedan od, ako ne i jedini deo imunog sistema koji napušta vaše telo da se bori protiv bakterija i virusa pre nego što zaista uđu u vaše telo – objašnjava Blejer.
Jednom stvorene i raspršene u nazalnim izlučevinama, milijarde EV počinju da preplavljuju invanzivne mikrobe.
– To je kao da šutirate stršljenovo gnezdo. Šta se tad događa? Možda ćete videti nekoliko stršljenova kako lete naokolo, ali kad ih udarite svi drugi će izaći iz gnezda da napadnu pre nego što uljez pokuša da uđe u gnezdo. Ovako telo “filtrira” inhalirane viruse tako da oni uopšte ne mogu da uđu u ćeliju – zaključio je Blejer.
