Zašto SAD prebacuju nuklearne podmornice ka obalama Rusije? (FOTO)

„Morski vuk“ kao pojačanje 

Prema rečima komandanta podmorničke grupe, kontraadmirala Entonija Karula, prebacivanje „Sivulfa“ u Norvešku poboljšava ionako velike sposobnosti SAD u podvodnom ratovanju i potvrđuje kontinuiranu posvećenost Vašingtona da osigura pomorsku bezbednost na Severu.

​Američka mornarica trenutno ima tri podmornice klase „Sivulf“. One su konstruisane i izgrađene još 1980-ih za operacije u oblastima koje je neprijatelj potpuno kontrolisao. To su izuzetno tihe atomske podmornice koje se od drugih podmornica razlikuju po tome što su nevidljive. Istovremeno, na brodu nose moćno protivbrodsko i protivpodmorničko oružje: torpeda, mine, rakete „Harpun“ ili „Tomahavk“.

Mlazni motor daje podmornicama dugim oko 100 metara brzinu do 35 čvorova, dok su na brzinama do 20 čvorova one gotovo nečujne. Bilo je planirano da američka mornarica dobije oko 30 takvih podmornica. Međutim, ograničili su se na tri: nakon završetka Hladnog rata, desetine takvih složenih i skupih brodova američkoj floti jednostavno nisu bile potrebne.

SubDeployments 1) Rare pics of #submarine USS #SEAWOLF SSN21, here making a brief stop 21 Aug at Tromso, #Norway while on a 6th Fleet deployment. These appear to be the first officially-released photos of the Bangor-based sub in 5 years pic.twitter.com/tqLTevvGJK

— Chris Cavas (@CavasShips) August 25, 2020

Pentagon pojašnjava da je „Sivulf“ u zonu odgovornosti Druge flote SAD (Severni Atlantik) stigao iz pomorske baze Bangor (država Vašington). Nuklearna podmornica će zasad ostati u norveškom Tromseu, u neposrednoj blizini ruta ruskih podmornica.

Podsetimo da je Druga flota u SAD obnovljena pre samo nekoliko godina. Tokom Hladnog rata ova formacija je bila najveća u američkoj mornarici. Flota je bila odgovorna za Atlantski okean, deo Tihog i Severnog ledenog okeana. Brodovi i podmornice su učestvovali u nekoliko velikih operacija. Na primer, u blokadi Kube početkom 1960-ih. Flota je rasformirana 2011. godine radi uštede budžeta, ali je sedam godina kasnije vraćena „za suzbijanje ruske mornarice na severu“.

– To što rade Amerikanci, može se nazvati demonstracijom zastave – rekao je u razgovoru za RIA Novosti kapetan prve klase, predsednik Podmorničkog kluba Sankt Peterburga Igor Kurdin.

„Tromse nikada nije korišćen kao stalna baza za nuklearne podmornice. Ovde se mogu odraditi popravke među putovanjima, posada se može odmoriti. Dalje će se, naravno, „Sivulf“ uputiti u zonu odgovornosti Severne flote Rusije, u Barencevo more. Podmornica će verovatno otići pod led, a avgust je pravo vreme za takvu plovidbu“.

Poljuljani autoritet

Bivši komandant Severne flote Rusije Vjačeslav Popov skreće pažnju na vojno-politički aspekt ove „demonstracije zastave“.

– SAD žele da pokažu da arktičko područje ne kontrolišu samo ruske pomorske snage – istakao je admiral. „Vašington namerava da utvrdi svoje vojne prisustvo u regionu. Amerikanci su ovde vodili, vode i nastaviće da vode izviđačke misije. Međutim, ruski mornari će, naravno, pratiti njihovo kretanje.“

Indikativno je da je odmah po dolasku „morskog vuka“ šest strateških bombardera B-52 „Stratofortres“, koji mogu da nose nuklearno oružje, učestvovalo u vežbama sa lovcima norveškog vazdušnog vazduhoplovstva.

Štaviše, eskadrila „letećih tvrđava“ je prešla vazdušni prostor 30 zemalja NATO u Evropi i Severnoj Americi. U izjavi evropske komande SAD navedeno je da su takvi letovi jedinstveni u okviru redovnih misija Operativne grupe bombardera. Misija „Savezničko nebo“ ima za cilj demonstraciju solidarnosti unutar NATO, povećanje borbene spremnosti i jačanje zajedničke operativne saradnje.

Avioni su bili podeljeni u dva tima. Ruta prve grupe od četiri „stratega“ je bila iznad Evrope. Istovremeno, ostatak je leteo nad SAD i Kanadom. Uz to, avioni B-52 „Stratofortres“ su bili u interakciji sa pratećim lovcima iz različitih zemalja NATO i punili su gorivo u vazduhu. Ovako velika i demonstrativna vežba avijacije, po mišljenju stručnjaka, takođe se može posmatrati kao signal Rusiji.

Moskva ne drema

U međuvremenu, Moskva ne sedi skrštenih ruku i šalje signale prekookeanskim kolegama. Dakle, prošle nedelje u zapadnim medijima je došlo do pometnje u vezi sa pojavom ruske nuklearne podmornice u neutralnim vodama u blizini Aljaske. Amerikanci su mislili da se dogodila nesreća i odmah su ponudili pomoć.

Međutim, Ministarstvo odbrane Rusije je sve smirilo: nuklearna krstarica „Omsk“ se planski pojavila ispod vode u okviru velikih vežbi „Okeanski štit 2020“. Ispostavilo se da su brodovi Pacifičke flote izvodili raketnu paljbu u području Beringovog mora. Konkretno, nuklearna podmornica „Omsk“, koja je nedavno prošla modernizaciju, gađala je uslovnu metu na udaljenosti većoj od 300 kilometara protivbrodskom raketom „Granit“. A raketna krstarica „Varjag“ je raketom „Vulkan“ uništila cilj na udaljenosti od 450 kilometara.

Ministarstvo odbrane je objavilo video snimak: posada „Omska“ se priprema za paljbu, nuklearna podmornica se hitno spušta u vodu, čuje se odbrojavanje i komanda za lansiranje rakete.

– Naši neprekidno presreću avione NATO u blizini vazdušnih granica. To je normalno funkcionisanje: u poslednje vreme bilo ih je puno preko Baltika i Crnog mora. Pokazujemo da i mi ne dremamo, već smo tamo gde želimo da budemo – objasnio je situaciju Viktor Kravčenko, bivši šef glavnog štaba ruske mornarice.

Vežbe „Okeanski štit“ se odvijaju u vodama od Baltičkog mora do Pacifika. Uključene su desetine ratnih brodova, podmornica, pomorske avijacije i obalskih trupa. Sve je počelo na Baltiku, gde su mornari razrađivali akcije protivpodmorničke i protivvazdušne odbrane, brodovi su ispaljivali torpeda i artiljerijsku municiju. Nedavno je započeta sledeća faza vežbi Pacifičke flote: više od 50 brodova i oko 40 aviona i helikoptera će na obuci izvršiti desetine borbenih zadataka.