Statistički podatak da je Arina Sabalenka (129 km na čas) na Ju-Es openu u proseku brže udarala lopticu iz forhenda nego najbolji teniseri – Karlos Alkaras (127), Janik Siner (126) i Novak Đoković (122) – izazvao je veliko iznenađenje. Ali Patrik Muratoglu, čuveni francuski trener, kaže da je to logično.
– Možda je to vas iznenadilo ali ne i mene – ističe bivši trener Serene Vilijems, Simone Halep, Holgera Runea… – To je jedna od najvećih razlika između muškog i ženskog tenisa. Muškarci igraju sa mnogo više spina, lopta ide više, manje je brza, ali teža za kontrolu. Velika razlika između mušaraca i žena je da se muškarci brže kreću i zato ima logike da teniserke udaraju lopticu brže, jače i niže preko mreže.
Francuz potom objašnjava svoju tezu:
– Većina, ne i Koko Gof, biće u nevolji u takvim situacijama. Zato je logično da teniserke rizikuju više, da napadaju svaki ritern, da igraju niže, bliže mreži, brže sa manje spina. Ako kod muškaraca to uradite, oni će iskoristiti vašu brzinu loptice protiv vas. Mnogo ćete rizikovati bez nagrade, dok ćete kod žena imati nagradu za taj rizik. Zato loptica kod muškaraca ide sporije iako je brže udaraju ali koriste više spina.
Naravno, velika nelogičnost cele priče je u činjenici da samo Sabalenka udara forhend brže od najboljih muškaraca. Ostale teniserke to ne uspevaju, tako da je verovatno ključni razlog za ovu statistiku u velikoj snazi beloruske teniserke. Tek onda na red dolazi Muratogluova logika.
Da Sabalenka nema izuzetne fizičke predispozicije, od cele priče verovatno ne bi bilo ništa. Ono što je sigurno, to je da je ovaj kvalitet teniserke koja večeras igra finale Ju-Es opena protiv Džesike Pegule, izuzetno bitan na tvrdim podlogama. Zato je i osvojila poslednje dve titule u Melburnu a ovo joj je drugo uzastopno finale u Njujorku.
Na drugim podlogama ovako agresivan stil igre donosi više grešaka, što se i vidi iz činjenice da na Rolan Garos i na Vimbldonu nikada nije bila toliko uspešna.
