Psi koji su skloni skrivanju hrane mogu da naprave ozbiljan problem. Zato je važno da ih na vreme odviknete od toga?
Jedna od obaveznih slika u crtaćima, bar onima koje su starije generacije gledale, jeste pas koji zakopava kost. Većina vlasnika pasa koji imaju dvorište potvrdiće vam da nije reč samo o legendi ili izmišljotini. Psi često kopaju rupe u kojima skrivaju hranu ili igračke.
Gotovo je izvesno da je reč o instiktu koji su zadržali iz vremena kad su živeli u divljini. U to vreme obrok im nije bio garantovan svakog dana jer su za hranu morali sami da se snalaze. Zato su im rupe u zemlji služile kao neka vrsta frižidera. Kad bi imali dobar dan i ulovili više plena nego što im je neophodno, psi su višak zakopavali u zemlju i čuvali ga za dane kad im ne ide baš najbolje. Te navike do danas se nisu oslobodili.
Neki poznavaoci objašnjavu to tvrdnjom da psi nemaju koncept budućnosti i da nisu svesni da ćete im i sutra poslužiti ručak. Kako bilo, zakopavanje hrane u današnje vreme može predstavljati ozbiljan problem za vlasnike. Posebno ako nemaju dvorište, pa psi pokušavaju da iskopaju rupu u parketu. Čak i ako ne prave štetu na taj način, dešava se da komade hrane sakriju negde u kući, a da vlasnik to sazna na teži način – kad se pokvari i počne da se oseća.
Čuveni Cezar Milan predlaže rešenje za pse hordere – stvaranje „rituala” u vezi s obrokom. Prema njegovom savetu trebalo bi da uvek počnete s dugom šetnjom u koju ćete povesti psa. S jedne strane, od toga će se umoriti i ogladneti, a s druge, kaže Milan, nateraćete ga da svoj obrok „zaradi”. Kad dođete kući, pripremite hranu i izdajte psu komandu da sedne pre nego što spustite činiju pred njega. Ne popuštajte i ne služite obrok dok vas ne posluša. Čim pas prestane da jede i udalji se od činije – obrok je gotov. Uzmite činiju i ne hranite ga sledeći put dok ne ponovite sve ove korake. Tako ćete onemogućiti psa da se vrati po hranu i sakrije je.
Uvek će imati onoliko hrane koliko mu je potrebno, ali neće imati višak koji će čuvati za „crne dane”.
