Psi su veoma zahvalna bića i čini se da imaju recept za iskonsku sreću, jer im nije potrebno mnogo. Njihov vlasnik, hrana, igra i igračke. Baš kao i mališani, oni znaju da je radost u svakodnevnim, malim znacima pažnje.
Mnogima je, međutim, osim vlasnika i neke poslastice najvažnija samo jedna igračka. E to se zove skromnost. Ova pseća opsesija omiljenom igračkom ne intrigira samo njihove vlasnike, već i stručnjake, pa su se potrudili da nam odgonetnu tajnu zašto je baš ta jedna – ona prava.
Da li je reč o materijalu, mirisu, obliku, boji?
Nije reč o obliku, niti o materijalu kada o ovoj vrsti „psće opsesije“ govorimo – kaže Erika Loftin, veterinar u jednoj američkoj bolnici za životinje.
– Najčešće je reč o tome da pse igračke podsete na štence, a njima je urođena potreba da o štencima brinu. Baš kao što i naša deca obožavaju lutke-bebe. Pre svega je to svojstveno ženkama, jer o mnogim igračkama brinu kao da su njihovi štenci. To je zapravo nešto poput surogat-roditeljstva. Zato svoju igračku nose svuda sa sobom, i brinu o njoj kao da im je štene – objašnjava Loftinova.
S druge strane, imamo i one pse koji obožavaju da „rastrgnu“ svoje igračke. Oni ih takođe neizmerno vole, ali zbog toga što su im izazovne za griženje i čupanje. Ova navika svojstvena je psima sa izraženim nagonom “predatora”, poput terijera, ovčara i lovačkih pasa.
Postoje i oni psi koji obožavaju igračke koje ispuštaju zvukove, a najčešće ih vole lovački psi kojima je genetski upisano da svojim vlasnicima donose lovinu. Njima mnoge gumene igračke zvuče, na primer, kao patke u daljini.
Labradori i zlatni retriveri fascinirani su lopticama, a razlog je u tome što ih „plen“ u ustima smiruje.
Labrador uvek drži lopticu u ustima kada je nervozan, uplašen ili tužan – otkriva Liz Kover, trener pasa u SAD. – To čini i kada je mnogo srećan, takođe.
Tokom godina rada sa psima i vlasnicima, uočila sam i da psi za igračke vezuju lepa sećanja, pa je i to jedan od razloga zašto ih toliko vole. Naime, svi pamtimo one trenutke beskrajne sreće kada psu poklonimo novu igračku. Pamte ih i oni, i zato se za neke posebno vežu. Ovakve asocijacije mogu trajati i celog života, pa tako ima pasa koji staru i potpuno ruiniranu igračku ne žele da ostave i uvek se baš toj jednoj rado vraćaju. Kao i mi onoj igrački koju nam je jednom poklonio ujak za Božić, a ne viđamo ga često, pa nam baš ta igračka budi emocije i lepa sećanja.
Ona objašnjava da psi zapravo nikada ne odrastu.
Dete će kada odraste prestati da svog medu nosi svuda sa sobom, jer to više nije prikladno i u skladu s njegovim godinama. Umesto mede, u novčaniku će nositi sliku drage osobe, ili komad nakita koji ih podseća na nekog koga mnogo vole. Psi taj osećaj nemaju. Zašto bi zamenili predmet koji toliko vole nekim drugim?
U svakom slučaju, ljudi su zaslužni za to što je psu nekom igračka toliko važna. Zapravo im mi dajemo vrednost, objašnjava Koverova.
Loptica je predmet s kojim se najčešće igrate, ćebence ga asocira na spokoj i san – kaže ona. – Svaka igračka s kojom se igrate sa psom njemu će biti draga i posebna, jer ga asocira na vaš odnos i sreću. Igračka je za pse način da se povežu sa ljudima i drugim psima.
