Somnilogija, odnosno pričanje u snu, je nesvesno govorenje dok spavamo. Epizode somnilogije idu od mumlanja, izgovaranja nepovezanih reči do kompletnih monologa.
Pričanje u snu može biti odličan način da se izvrištite, ispričate, ali i osramotite jer možete otkriti svoje tajne, ali i seksualne želje. Vrlo je često i ne smatra se medicinskim problemom.
Pričanje u snu može biti vrlo smešno, zabavno, fascinantno ali i sramotno. U snu možete pričati o stvarima koje ste preživeli tokom dana, ali i o nekim maštarijama koje ste ipak, želeli da sačuvate samo za sebe.
Ljudi u snu pričaju najviše 30 sekundi po epizodi, ali neki mogu pričati više puta u istoj noći. Ponekad su to vrlo jasni izrazi i možete potpuno da razumete šta spavač govori. Nekada su to mumljanja koja se teško dešifruju. Dok ih slušate, može vam se učiniti da se obraćaju sami sebi. Neki šapuću, a neki i viču.
Ko priča u snu?
Polovina dece između tri i deset godina priča u snu, a tek mali broj odraslih – oko 5 posto. Neki mogu da pričaju svaku noć, a to podjednako rade dečaci i devojčice Neki stručnjaci veruju da je pričanje u snu nasledno.
Zašto pričamo u snu?
Ako sanjaju ružne snove deca vrište, viču i udaraju se. Teško ih je probuditi iz tog stanja. Ona deca koja imaju noćne more češće mesečare i pričaju u snu. Poremećaj u ponašanju za vreme REM faze sna može za rezultat imati vikanje, pa čak i neke nasilne oblike ponašanja.
Šta sve može da podstakne pričanje u snu?
Ako inače ne pričate u snu, a odjednom ste počeli, razlozi mogu biti sledeći:
– konzumacija određenih lekova
– emotivni stres
– temperatura
– mentalni poremećaj
– uticaj narkotika
Kad treba posetiti lekara?
Ako se pričanje u snu javi odjednom u odrasloj dobi i propraćeno je strahom, vrištanjem i nasilnim reakcijama dobro bi bilo posetiti lekara specijalistu za spavanje. Takođe, ako mislite da vaše dete ima problema sa snom, dobro je porazgovarati sa pedijatrom.
Kod odraslih je pričanje u snu povezano s manjkom sna, pa čak i nesanicom, kažu stručnjaci
Može li se smanjiti?
Nema poznatog načina da se smanji pričanje u snu. Izbegavanje stresa i puno sna mogu uticati na to da ne pričate u snu.
Možete voditi dnevnik spavanja koji će vam pokazati kakav vam je ritam usnivanja i buđenja. Vodite ga dve nedelje. Zapišite vreme odlaska u krevet, vreme kada ste otprilike zaspali i kada ste se probudili. Dobro je zapisati i eventualne lekove koje ste pili i u koje doba dana ste ih uzimali. Zapišite takođe i šta ste pili, naročito ako su to pića s kofeinom i alkohol. Zapišite i kada ste vežbali.
Ne znam postoji li i moja grupa:
Imam 72 godine i počela sam da najglasnije pevam u snu! Kad sebe probudim, sećam se i sna, ali kad me cimnu ničeg se ne sećam.
E sad:
Dal’da se smejem ili da se sikiram? (Bolje da jedem:)