Tokom 20. veka prosečna visina u Ujedinjenom Kraljevstvu povećala se za deset centimetara, dok se u nekim zemljama visina povećala za skoro dvadeset centimetara.
U Južnoj Koreji, na primer, visina odraslih je porasla kako se nacija transformisala iz siromašne zemlje u razvijeno društvo. Ali, u delovima južne Azije i Afrike ljudi su tek nešto viši nego pre 100 godina.
Signali iz hrane dopiru do dela mozga koji se zove hipotalamus, “govore” mu o nutritivnom zdravlju tela i podstiču rast.
Na ovu temu napravljeno je istraživanje koje su vodili istraživači sa Univerziteta Kembridž, u saradnji s timovima sa Univerziteta Kvin Meri u Londonu, Univerziteta Bristol, Univerziteta Mičigen i Univerziteta Vanderbilt.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature i otkrilo je moždani receptor zaslužan za napredak u razvoju.
Moždani receptor nazvan je MC3R i predstavlja ključnu vezu između hrane, polnog razvoja i rasta.
– MC3R poručuje telu da nam je dobro, da imamo puno hrane i da bi trebalo brže da raste, da uđe u pubertet i napravi puno dece – rekao je profesor Sir Stefan O’Rajli sa Univerziteta Kembridž, autor sprovedenog istraživanja.
Naučnici dodaju da kod ljudi nižeg rasta, koji su u pubertet ušli kasnije od drugih, moždani receptori ne rade kao kod ostatka populacije.
Tim naučnika je istražio genetski sistem pola miliona volontera koji su se prijavili u UK Biobank – bazu podataka genetskih i zdravstvenih informacija, da bi potvrdili hipoteze istraživanja.
Otkrili su da su deca koja su imala genske mutacije koje su mogle da ometaju rad moždanih receptora bila niža i teža od druge dece, što je pokazalo efekat moždanih receptora u ranoj fazi života.
Tokom istraživanja tim je pronašao i jednu osobu koja je imala mutacije u obe kopije gena za MC3R, što je veoma retko i štetno za pojedinca. Dodali su da je osoba vrlo niska, a u pubertet je ušla tek nakon 20. godine.
Važnost lekova za budućnost
Da bi potvrdio svoje istraživanje, istraživački tim je proučavao miševe ne bi li utvrdio isti proces kao kod ljudi.
Istakli su da bi otkriće moglo da pomogne deci sa ozbiljnim kašnjenjem u rastu i pubertetu, ali i onima koji zbog hroničnih bolesti postaju slabiji i koji bi trebalo ponovno da izgrade mišiće.
– Buduće studije trebalo bi da istraže da li mogu lekovi koji selektivno aktiviraju MC3R da pomognu preusmeravanju kalorija u mišiće i druga mišićna tkiva, s izgledom za poboljšanje fizičke funkcionalnosti takvih pacijenata – istakao je profesor O’Rajli.
Naučnici su do sada identifikovali moždani receptor koji kontrolira apetit, nazvan MC4R, a oni kojima nedostaje su najčešće gojazni.
Da li će ljudi i dalje da rastu?
Postoji gornja granica visine i dostiže se kada ljudi ostvare svoj genetski potencijal.
Kao što je ranije istaknuto, faktori poput zdravlja i ishrane imaju ogroman uticaj na razvoj osobe. Viši ljudi uopšteno žive duže i manje je verovatno da će patiti od srčanih problema, a postoji šansa da će biti i finansijski stabilniji, piše BBC, prenosi Index.hr.
Kada deca iz siromašnijih porodica dobiju dovoljno hrane i kalorija, mogu da rastu do visine koju nasljeđuju od svojih roditelja, baka i deka, ali ne više od toga.
Uz porast prosečne visine u razvijenim zemljama, rast beleže Južna Koreja i Iran, posebno kod žena. Ipak, podaci o rastu u poslednjih deset godina pokazuju da ljudi više ne rastu kao ranije.
