Žive uglavnom na južnoj hemisferi, a u zavisnosti od autora, vodena neleteća ptica – pingvin – ima čak šest rodova sa 17 ili 20 vrsta. Istraživači su ih prvo nazvali „čudne guske“, pre nego što su dobili ime – pingvini.
Pingvini su prilagođeni životu u vodi sa krilima koja su evoluirala u peraja i pod vodom provedu čak polovinu svog života.
Prva ptica pingvin – sada izumrli veliki auk pronađena u severnom Atlantiku. Rani istraživači i njihovi savremenici su smatrali da je ova ptica bila jako ukusna, tako da su nestali sa naše planete.
Fosilni dokazi pokazuju da su ovi pingvini evoluirali pre nego što su dinosaurusi izumrli, a postoje ostaci džinovskih praistorijskih pingvina koji su bili veličine ljudi.
Najmanji pingvin na svetu visok je nešto više od 30 centimetara i to su mali plavi pingvini.
S druge strane, carski pingvin je najveći na svetu, može biti visok više od metra i imati do 35 kilograma. Carski pingvini se često skupljaju u grupe i zbližavaju telima da bi se ugrejali na niskim temperaturama Antarktika.
Crno-beli „smoking” ovih životinja, pomaže im da izbegnu predatore.
Većina pingvina ima crna leđa i beli stomak. Zbog toga ih je teže videti odozgo jer se stapaju sa tamnim okeanom ispod njih. A gledajući odozdo, njihova bela donja strana odgovara sjajnom nebu iznad glave.
Neke vrste pingvina imaju jednog partnera za ceo život. Gentos, rockhoppers i chinstapas su vrste koje ostaju monogamne tokom celog života.
Adelijski pingvini imaju izuzetno komplikovane ljubavne živote. Vole kamenje i koriste ih za pravljenje gnezda. Toliko vole svoja gnezda od kamena, da ponekad, u nedostatku istih, ženke kradu kamenje drugih pingvina, kako bi nastavile gradnju svojih gnezda.
Ženke ove vrste pingvina takođe su poznate po tome što mogu pronaći svoje partnere od prošlog parenja, u roku od nekoliko minuta od dolaska u koloniju – svake sezone.
Na žalost, ako se desi gubitak mladunaca, nekada pingvin jednostavno „reši” da otme mladunče iz okolnog gnezda. Ovaj fenomen još nije objašnjen.
Sve vrste pingvina su vanredni plivači. Pod vodom mogu da dostignu brzinu od pet do 10 kilometara na čas, a neke vrste čak i više – do 36 kilometara na čas. Pod vodom mogu ostati i do 20 minuta. Međutim, jednom godišnje pingvini prolaze kroz „veoma intenzivno linjanje”. Oni gube sve svoje perje tokom tog procesa koji traje od dve do tri nedelje i tada ne mogu da plivaju ili love.
Osim što se kroz vodu odlično kreću, pingvini mogu i da piju morsku vodu. Na to su se adaptirali zbog načina života i lova. Supraorbitalna žlezda koja se nalazi iznad njihovog oka uklanja so iz krvotoka. Višak natrijuma izbacuju i kijanjem.
Oni koji su imali prilike da se malo bolje „upoznaju” sa ovim pticama, sigurno su shvatili koliko su pingvini prijateljski nastrojeni prema ljudima.
Glavni neprijatelji pingvina (foke, morski lavovi, kitovi i ajkule) žive u vodi, tako da se ove ptice osećaju mnogo sigurnije na kopnu u blizini istraživača i turista.
